Februar 28, 2022 | Ponedeljak

Kosovski gradovi treba da se usredsrede na planove održive urbane mobilnosti

Piše: Zana Sokoli – savetnica za prostorno/urbanističko planiranje u UN-Habitat Kosovo (koautor plana mobilnosti Južne Mitrovice, nominovan za nagradu za planiranje urbane mobilnosti SUMP od strane Evropske nedelje mobilnosti )

Ako gradimo gradove za automobile, imaćemo više automobila, ako gradimo gradove za ljude imaćemo više ljudi, kaže arhitekta i urbanista Jan Gehl. Kosovo ponavlja ono što su Amerika, a zatim i Evropa radile 1950-ih, dele gradove u sredini autoputevima ili širokim putevima (predviđenim za automobile). Brzi, nekoordinirani rast gradova na Kosovu nesumnjivo je uticao na postojeću saobraćajnu mrežu, stvarajući tako velike probleme sa zagušenjima, zagađenjem vazduha, bezbednošću itd. Gradove, posebno urbana područja gradova na Kosovu, svakim danom sve više karakteriše gust saobraćaj, zagađenost vazduha, nedostatak funkcionalnog javnog prevoza, nedostatak sistema upravljanja parkingom, nedostatak pešačkih i biciklističkih staza, nedostatak javnih prostora i zelenih površina.

Investicije u putnu infrastrukturu su bile obilne u poslednje dve decenije i kako je njihov cilj da povežu opštine između sebe, Kosova i regiona, uticao na ekonomiju i razvoj, istovremeno su imali negativan ekološki i društveni uticaj direktno povezan sa kvalitetom života. Povećanje broja automobila, koncentracija stanovnika u centralnim urbanim oblastima, koncentracija glavnih radnih mesta u centralnim urbanim zonama, doveli su kosovske gradove u ozbiljan saobraćajni problem. Prenaseljenost, zagađenje vazduha, nedostatak prostora za parking, nedostatak zelenih površina, nedostatak trotoara i biciklističkih staza onemogućili su misiju naših gradova da prođu kroz održivu transportnu tranziciju. Prema tome, rešavanje pitanja gradskog prevoza je prioritetno pitanje kosovskih opština i kao takvo treba da se bavi odgovarajućim i održivim procesom planiranja kako bi se ispunili zahtevi mobilnosti u novom urbanom kontekstu Kosova.

Iako su planovi održive urbane mobilnosti (POUM) uobičajena praksa u mnogim gradovima Evrope i širom sveta, oni ostaju relativno nov koncept na Kosovu. Do nedavno, planiranje prevoza i mobilnost u gradovima Kosova vođeni su tradicionalnim pristupom planiranju, uglavnom motorizovanim prevozom; međutim, neki gradovi su već počeli da se kreću ka održivijim politikama mobilnosti, uključujući Prištinu (POUM usvojen 2019.), Južnu Mitrovicu (2020.), Severnu Mitrovicu (u procesu odobravanja) i nekoliko drugih opština koje su pripremile specifične planove delovanja, kako bi poboljšale učinak saobraćaja u svojim urbanim sredinama.

Za razliku od tradicionalnih pristupa planiranju saobraćaja, model planiranja održive urbane mobilnosti je dugoročan, orijentisan na ljude, sveobuhvatan i multisektorski. Dobra koordinacija politika između aktera u sektoru saobraćaja, korišćenja zemljišta, životne sredine, ekonomskog razvoja, socijalne politike, zdravstva, bezbednosti i energetike i kontinuirano uključivanje građana i zainteresovanih strana u sve procese planiranja je ključ uspeha ovog održivog sistema urbane mobilnosti.

Pošto je Kosovo novo u ovoj oblasti i opštine nemaju stručnost za izradu takvih dokumenata, UN-Habitat Kosovo je koristio proces izrade POUM-a koji su pratile opštine Južna Mitrovica i Severna Mitrovica da bi razvile kontekstualizovani vodič koji može poslužiti kao vodič za druge opštine na Kosovu u smislu pripreme njihovih POUM-a. Bez obzira na pristup i metodologiju koju slede obe opštine, ovaj dokument je takođe zasnovan na međunarodnim smernicama i najboljim praksama (posebno na evropskim smernicama za razvoj i implementaciju POUM-a i smernicama UN-Habitata za planiranje i izradu Planova održive urbane mobilnosti) i prilagođen je lokalnom kontekstu.