24 Mart, 2023 | Petak
Ne samo od invazije na Ukrajinu pre godinu dana postoje ruske fabrike trolova sa ciljem da utiču na mišljenje Evropljana u korist Rusije. Čak i tokom pandemije korone, bili su veoma aktivni na društvenim mrežama kako bi podelili stanovništvo u Evropi. Prema proračunima Kremlja, slaba Evropa koja se ne drži zajedno neće učiniti malo da se suprotstavi napadu na Ukrajinu. Ali to je bila samo jedna od nekoliko pogrešnih procena. Ukrajinski otpor je mnogo jači nego što se očekivalo, kao i evropska kohezija i evropska podrška Ukrajini.
Da bi razbili ovu podršku i jedinstvo, ruska propaganda i dezinformacije rade punom parom. Krajnji cilj je demonizacija Ukrajine. Drugi cilj je odvlačenje pažnje sa ratišta u Ukrajini. Ciljano se pokušava destabilizovati situacija tamo gde se to najlakše može uspeti – na Balkanu. Poslednja sopstvena ratna iskustva bila su ne tako davna, ima još dovoljno otvorenih rana u koje se ubode nožem da bi se ponovo raspirio sukob. Ovde je vrlo lako stvoriti nemire tako da se svi koncentrišu na sprečavanje da ti sukobi ponovo eskaliraju. To znači manje pažnje i manje energije za rat u Ukrajini.
EU i SAD su konačno shvatile da su potrebni mnogo intenzivniji i ozbiljniji napori za normalizaciju, posebno između Kosova i Srbije. Međutim, brzopleta rešenja retko su održiva rešenja. Stoga, uprkos hitnosti, treba voditi računa da i predviđeni sporazumi doprinesu smirivanju situacije i dugoročnom održivom rešenju sukoba. Ne treba nam odlaganje sukoba u budućnost, već rešenje. Ne trebaju nam lažna rešenja u kratkom roku koja dovode do još većih problema kasnije. Kao primer treba samo pogledati Bosnu.
Kada se razvezuje Gordijev čvor, fokus treba uvek biti na perspektivi pristupanja EU svih preostalih zemalja Balkana. Tek kada u tome uspemo i kada sve zemlje Balkana i Istočne Evrope budu deo Evropske unije, zaista ćemo biti dovoljno jaki protiv uticaja ruske propagande i dezinformacija i zaštićeni od napada Rusije. Do tada, ove zemlje su lake mete, a mi u Evropi smo daleko od naše vizije trajnog mira u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Ipak, kohezija u Evropi je i dalje veća nego što su svi očekivali. Države EU su tek nedavno jednoglasno usvojile još jedan paket sankcija. A ni EU nije ostala mirna na temu dezinformacija. Postoji, na primer, „EU protiv dezinformacija“. Veoma dobre informacije možete dobiti preko veb stranice euvsdisinfo.eu. Postoje provere činjenica i objašnjava se kako funkcioniše ruska propaganda i dezinformacije. Nažalost, ova inicijativa je još uvek premalo poznata.
U nekim zemljama, kao što je Austrija, ruska – nekadašnja sovjetska – propaganda radi decenijama i veoma je duboko ukorenjena u delovima stanovništva. Politika i mediji su takođe snažno pogođeni time. Ovde je potrebno mnogo više i intenzivnije raditi, jer političari i novinari posebno imaju veoma značajan uticaj na stanovništvo. Oni utiču na javno mnjenje i stoga snose posebno veliku odgovornost. U ovakvim vremenima, kada su rat ili mir zaista u pitanju u pravom smislu te reči, politika treba da komunicira odgovorno, a ne da jeftino juri glasove kroz populizam. Ovaj teret je raspoređen na nekoliko partija, pošto su posebno stranke na krajnjem rubu ili godinama finansirane od strane Rusije ili su se zalagale za prorusku ili antiameričku ideologiju i tako voljno šire rusku propagandu.
Kada je reč o borbi protiv lažnih vesti putem društvenih medija ili „alternativnih medija“ teorije zavere na vebu, kvalitet etabliranih medija takođe igra veliku ulogu. Ako poverenje u klasične medije potonu, mnogi ljudi počinju da se informišu samo preko društvenih medija i razvija se opasna dinamika.
Međutim, čak i godinu dana nakon invazije na Ukrajinu, još uvek postoji široko rasprostranjen nedostatak znanja, posebno među onima od kojih se očekuje da daju utemeljene i objektivne informacije u takvoj situaciji. Ovo uključuje novinare i nastavnike. Među ovim poslednjima, nedostatak znanja je posebno fatalan. Pored kratkoročnog prosvećivanja, postoji i potreba za većim transferom znanja i veština u školama. Pored dobro utemeljenog opšteg obrazovanja, potrebna je i sposobnost prepoznavanja propagande i dezinformacija i razumevanja njihovih mehanizama, kao i medijska pismenost da se sa svim tim izbori na pravi način. Ako sami nastavnici nisu dovoljno dobro obučeni za ovo, kako da to prenesu na učenike?
Ruske dezinformacije se tako lako mogu uhvatiti i u zapadnoj Evropi jer među stanovništvom postoje ogromne praznine u znanju na temu istočne Evrope, a vojni sukob koji već postoji od 2014. godine nije dovoljno prepoznat kao opasnost za celu Evropu. Čak i kada je zapadni Balkan u pitanju, znanje mnogih građana EU završava se sa klasičnim regionima za odmor. Sukob Kosova i Srbije se danas (za razliku od 1999. godine) nešto manje posmatra kao „sukob velikih sila“, za razliku od ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Međutim, „ruska verzija“ oko događaja na Kosovu iz 1999. i dalje je jedan od narativa za „opravdanje“ rata protiv Ukrajine i aneksija.
Protiv dezinformacija se ne može boriti samo medijskom pismenošću, ali to je čvrsta osnova za otporno demokratsko društvo.