Avgust 18, 2023 | Petak

Podsticanje animacije i zajednice kroz volonterizam

Međunarodni festival animacije Anibar, jedini festival animacije na Kosovu, ovog leta je ponovo otvorio svoja vrata, okupljajući strastvene stvaraoce i pristalice animacije. Tokom godina, festival je evoluirao, doprinoseći pokretanju i rastu kosovske industrije animacije, promovišući istovremeno animaciju kao umetničku formu i kao medijum za podizanje svesti o društvenim pitanjima.

Festival, kao jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u zemlji i veliki skup animacijske industrije u regionu, može se pohvaliti širokom mrežom volontera koji su postali simbol Anibarove zajednice. Tokom godina festival je podržavala EU kroz različite projekte kao što su Promocija kulturnog nasleđa u regionu Peći i Kulturni prostori Kosova. Festival je i ove godine pozdravio učešće mladih evropskih ambasadora u okviru njihove volonterske mreže.

O kulturi volonterizma festivala i njegovom širem uticaju na zajednicu razgovarali smo sa Androm Anadoli, projekt menadžerkom u Anibaru.

EK: Koliko su volonteri sastavni deo održivosti i kontinuiranog uspeha festivala?

AA: Volonteri su sastavni deo organizacije festivala. Uključivanje volontera u organizovanju oko 100 aktivnosti tokom nedelje festivala u 17 različitih sektora, počevši od medija, tehničke produkcije, edukativnih programa, bioskopa, specijalnih programa i gostoprimstva, pokazuje koliko su volonteri suštinski deo održivosti i uspeha festivala. Zajednički trud volontera u ovim sektorima omogućio je uspešnu organizaciju festivala.

EK: Možete li opisati neku situaciju u kojoj se festival suočio sa izazovima koji su prevaziđeni uz pomoć volontera?

AA: Bioskop „Jusuf Gervala“ u Peći 2016. godine suočio se sa izazovom privatizacije od strane Kosovske agencije za privatizaciju. Anibar je u saradnji sa volonterima festivala organizovao peticiju koja je prikupila preko 6000 potpisa za zaustavljanje samog procesa.

Volonteri su godinama bili veoma važan aspekt festivala, doprinoseći konstantno svojim kapacitetima u različitim sektorima. Njihova posvećenost i podrška sada prevazilazi peticiju, pomažući tako na različite načine da se kulturni značaj kinematografije očuva.

Zahvaljujući kolektivnim naporima volontera i zajednice, bioskop Jusuf Gervala je sada na listi objekata od kulturnog nasleđa i ima aktivan godišnji program kulturnih aktivnosti, koje povećavaju kulturnu živahnost grada.

EK: Da li su volonteri uveli neke novitete ili poboljšanja koja su postala standardna praksa za festival?

AA: Volonteri festivala nisu samo dali svoju mladalačku energiju i kreativnost, već su uneli i kreativne ideje koje su sada standardna praksa.

Primer je aktuelna direktorka festivala. Počela je sa radom u organizaciji Anibar kao festivalski volonter, gde je pokazala izuzetne organizacione sposobnosti. Ona je preuzela inicijativu da napravi detaljne informativne letke i spiskove obaveza, tačno opisujući dužnosti i odgovornosti. Njena posvećenost volonterskom radu učinila je da se u timu festivala konstantno uzdiže na organizacione pozicije, integrišući tako svoju praksu u jezgro organizacije.

Praksa vođenja dobro organizovanih i detaljnih dokumenata, uveliko je poboljšala komunikaciju između festivalskih odeljenja i sektora, osiguravajući da se ključne informacije dele tačno i efikasno. Ovo je dokaz o tome kako posvećenost volontera može da oblikuje način na koji radimo, a da je od koristi svima.

Nedavno su naši volonteri shvatili važnost poboljšane komunikacije i saradnje. Uveli su koncept održavanja redovnih sastanaka tokom festivalskih dana, pružajući svima platformu da podele svoja znanja, izazove i uspehe. Ova praksa je evoluirala u omiljenu tradiciju, podstičući osećaj jedinstva među volonterima i organizatorima festivala. Ovi sastanci ne samo da unapređuju timski rad, već pružaju i prostor za izražavanje mišljenja i rešavanje problema.

EK: Kako je duh volonterizma tokom godina uticao na kulturu i etos festivala?

AA: Od samog osnivanja, Međunarodni festival animiranog filma Anibar funkcioniše isključivo kroz volonterski trud i napore. Za nas, angažman volontera nije ograničen samo na festival; prirodno se prostire tokom cele godine u prostoru bioskopa Jusuf Gervala. Volonteri imaju važnu ulogu,  i služe kao spona između naše organizacije, zajednice i vizije festivala.

Strastvenim angažovanjem volontera stvorili smo kulturu posvećenosti i saradnje. Oni takođe utiču na osećaj zajedništva, čineći naš festival ne samo umetničkim događajem, već i platformom za povezivanje i razmenu.

S druge strane, volonteri imaju koristi od ove obaveze, na mnogo načina. Učešće u organizaciji velikog događaja daje im priliku da razviju svoje veštine upravljanja, saradnje i komunikacije. Zauzvrat, osećaju se kao deo nečega većeg od njih samih, iz godine u godinu direktno doprinoseći stvaranju uspešnog festivala i utičući na njegovo unapređenje.

Ovaj kolektivni napor spaja zajednicu i volontere u simbiotski odnos. Zajednica volonterima pruža platformu za uticaj i doprinos kulturnom događaju festivala, dok volonteri, zauzvrat, daju svoje napore sa osećajem uključenosti i posvećenosti svojoj zajednici.

EK: Na koji način verujete da učešće volontera povećava ugled i kredibilitet festivala u široj zajednici?

AA: Volonterski angažman na više načina značajno povećava ugled i kredibilitet festivala u široj zajednici. Svake godine značajan broj mladih pojedinaca, oko 80 volontera uzrasta 16-29 godina iz raznih gradova i opština širom Kosova, učestvuje na našem festivalu. Aktivno angažovanje različitih grupa volontera stvara snažnu sinergiju koja odjekuje izvan neposrednog obima festivala.

Pre svega, entuzijazam ovih volontera pokazuje koliko je festival privlačan mladima, jačajući tako njegov značaj i pozicionirajući ga kao važnu kulturnu aktivnost.

Kako se ovi volonteri vraćaju u svoje zajednice, oni sa sobom nose ne samo svoja iskustva, već i suštinu festivala. Ovo jača prisustvo našeg festivala, prikazujući ga kao događaj koji ima pozitivan uticaj, daleko izvan njegove fizičke lokacije.

EK: Kako uspevate da zadržite volontere i osigurate da se pojedinci iz godine u godinu vraćaju da podrže festival? 

AA: Po završetku svakog izdanja festivala, svim volonterima se deli obrazac evaluacije. Ovaj obrazac uključuje pitanja o celokupnoj organizaciji festivala i samoevaluaciji njihovog doprinosa festivalu.

Uvidi prikupljeni iz ove evaluacije dosledno pokazuju da je ključni faktor, koji motiviše volontere da se ponovo prijave za buduće učešće, prilika da iskoriste i razviju svoje profesionalne veštine u sklopu povoljnog okruženja. Sloboda otvorenog izražavanja i izuzetan kvalitet aktivnosti rasprostranjenih po gradu, značajno doprinose njihovoj želji da još jednom doprinesu festivalu.

Volonteri takođe doprinose osećaju angažovanja i učešća zajednice na festivalu. Njihova spremnost da učestvuju i odvoje svoje vreme stvara snažnu vezu između učesnika, organizatora i lokalne zajednice. Ova veza podstiče pozitivnu reputaciju festivala i podstiče prisutne da se vrate u narednim godinama.

EK: Kako festival nastavlja da se razvija, da li primećujete da se uloga volontera menja ili širi u narednim godinama?

AA: Mi smo, kao organizatori, i sami smo bili volonteri. Ovo iskustvo nam je dalo jedinstvenu perspektivu. Razumemo strast i posvećenost koju volonteri donose i to nam omogućava da stvorimo okruženje u kojem su nove ideje dobrodošle.

Volonteri stalno donose različite perspektive i kreativne predloge. Festival se, ceneći ove ideje, razvijao i svake godine postajao sve uzbudljiviji. Nastavljajući da cenimo volontere i njihov doprinos, osiguravamo da festival ostane veliki umetnički i animacijski događaj.