Januar 31, 2017 | Utorak
Najžešća tema u medijima i društvenim medijima na Kosovu poslednjih meseci 2016. god. bio je kvalitet vazduha u Prištini. Velika količina zagađenja vazduha, prema dnevnim merenjima Ambasade SAD, a koja su na raspolaganju građanima, uzrokovala je nacionalni bes zbog nedostatka reakcije institucija. Zbog toga, vodile su se televizijske debate na datu temu, mediji su sve češće izveštavali o životnoj sredini i preduzete su inicijative OCD, uključujući i protest koji su organizovale građanske inicijative kako bi se upozorilo na zagađenje vazduha.
Da bi se sagledalo trenutno stanje u pogledu zagađenja vazduha, Informativni i kulturni centar EU u Prištini organizovao je raspravu u panelu na temu „Kvalitet vazduha na Kosovu u poređenju sa pravilnicima i standardima EU“ 19.01.2017. godine, dok su govornici imali izlaganje i govorili o reakciji institucija i sveobuhvatnim merama za rešavanje tog problema, pravilnicima i zakonima EU o kvalitetu vazduha, kao i o građanskim inicijativama za podizanje svesti o opasnoj situaciji zagađenja vazduha.
Potreba da se održi ova rasprava u panelu potiče i od zabrinutosti i preporuka iznetih u izveštaju o napretku za 2016. godinu, a u kom se navodi da je Kosovo u ranoj fazi pripreme u oblastima životne sredine i klimatskih promena. Između ostalog, u izveštaju se sugeriše da bi institucije trebalo da obrate pažnju na to da se obezbede merenja u realnom vremenu i izveštava o kvalitetu vazduha. Nacionalna strategija o kvalitetu vazduha i zakon o kvalitetu vazduha u okruženju usvojeni su ali moraju da se sprovedu.
Miran Vatovec, predstavnik Kancelarije EU iz Sektora za politiku, ekonomiju i integraciju EU naglasio je činjenicu da aktuelni indeks kvaliteta vazduha na Kosovu ukazuje na veliku zagađenost životne sredine te da je preko potrebno da se više podigne svest o tome. Vatovec je predstavio novo usvojenu direktivu EU o kvalitetu vazduha u svrhu smanjenja štetnih emisija. Tom direktivom se određuju nove obaveze država za smanjenje emisije glavnih zagađivača, a koji su odgovorni za acidifikaciju, eutrofikaciju i zagađenje prizemnog ozona, što dovodi do negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Vatovec je pomenuo da je zagađenje vazduha sada glavni povod za zabrinutost u svim zemljama članicama EU što je bio razlog za usvajanje novih zakonodavnih mera, dok su glavni zagađivači na Kosovu gužva u gradskom saobraćaju, energetsko infrastrukturna postrojenja-termoelektrane, spaljivanje drveta i otpada u domaćinstvima, i upotreba đubriva u poljoprivredi.
„Kosovo bi trebalo da prati pristup EU o koordinaciji planova i mera pravilnika o prevozu, poljoprivredi i klimatskim promenama, pošto se smatra da oni imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. Stalno praćenje samo po sebi neće rešiti problem. Da bi popravili situaciju, moramo da preduzmemo konkretne kratkoročne i dugoročne mere“, zaključio je Vatovec.
Opština Priština je predstavila plan mera koji je rezultat njene sopstvene inicijative kao reakciju na trenutno stanje oko zagađenja vazduha. Opštinski organi su postavili šest senzora na različitim lokacijama u gradu gde se u realnom vremenu meri kvalitet vazduha, a nivo zagađenja svi građani mogu da pogledaju na njihovim zvaničnim internet portalima. Neke od mera koje je preduzela opština jesu puštanje u rad novih autobusa za javni prevoz sa standardom emisije EUR6, proširenje zelenih prostora u gradu, uređenje gradskog urbanističkog plana kroz sprečavanje nezakonite izgradnje i plan suproizvodnje za povezivanje celog grada sa javnim centralnim grejanjem kako bi se smanjilo sagorevanje štetnih goriva.
Doktor Antigona Dervišaj iz Instituta za javno zdravlje Kosova skrenula je pažnju na dugotrajni uticaj zagađenja vazduha i ozbiljne posledice koje ono može da ima po zdravlje ljudi. Glavni zagađivači prema rečima Dervišajeve su postrojenja na ugalj, posebno u glavnom gradu, uzimajući u obzir činjenicu da se elektrana nalazi na udaljenosti od samo pet kilometara od stambene zone. Institut za javno zdravlje sistematski informiše širu javnost o zaštitnim merama za građane i štetnim uticajima visokog nivoa zagađivača vazduha.
Predstavnica Agencije za zaštitu životne sredine, Ljetafete Ljatifi, predstavila je Nacionalni akcioni plan koji je Agencija pripremila u saradnji sa drugim institucijama na nivou vlade, a kako bi se rešila alarmantna situacija oko zagađenja vazduha, poput podizanja svesti o zaštiti od zagađenja vazduha, pripremanja odgovarajućih smernica za savetovanje stanovništva i njihovo stalno praćenje indeksa kvaliteta vazduha u korelaciji sa Ambasadom SAD. Najnoviji Plan mera za unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine koji je izradilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja vlada je usvojila 21. decembra prošle godine i isti obuhvata kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere za smanjenje nivoa zagađenja.
Pored institucionalnih inicijativa i preventivnih mera, panel je predstavio neinstitucionalne ili građanske inicijative o zagađenju vazduha kao što je projekat „Making Sense EU“, a koji realizuje Mreža pandanskih edukatora (PEN) i kosovski pokret Nuka za promenu. Trim Ilazi, predstavnik projekta, skrenuo je pažnju na značaj toga da se uključe građani koji će takođe meriti indeks kvaliteta vazduha nezavisno, a ne da se sve vreme oslanjaju na institucionalne izvore. Ilazi je kritikovao zvanični pristup merama i to kako ne postoje naučna perspektiva i varijacije u modulu u pogledu lokacija i vremena merenja.
Rasprava je završena zaključkom da bi trebalo da se ulože multilateralni napori svih strana uključenih u primenu postojećih zakona i pravilnika o kvalitetu vazduha, u skladu sa standardima EU, i da se pojača komunikacija sa građanima, uz preporuku svim institucijama da budu aktivnije u pogledu podizanja svesti o životnoj sredini. To bi povećalo učešće građana u procesu donošenja pravilnika, ali bi promovisalo i dalje građanske inicijative za smanjenje zagađenja vazduha.
