April 10, 2018 | Utorak
Informativni i kulturni centar Evropske unije – EUICC na Kosovu, počev od februara 2018.godine predstavlja novi tim koji će dočekivati posetioce u Centrima u Prištini i Mitrovici.
Vjosa Beriša je nova tim liderka EUICC-a. Vjosa ima ogromno radno iskustvo sa velikim projektima koji se tiču komunikacije i odnosa sa javnošću kako na Kosovu tako i u regionu. Prethodno je vodila EU informativni i kulturni centar u Tirani, Albanija (2013 – 2015) i njeno radno iskustvo je mešavina biznis sektora i civilnog društva sa aspekta kulture i umetnosti, imajući u vidu da je ona na čelu Međunarodnog filmskog festivala u Prištini još od 2008. godine.
Fljamur Salihu se pridružuje timu kao vođa medijskih kampanja. Fljamur donosi bogato iskustvo na polju komunikacije i evropskih integracija imajući u vidu da je nekoliko godina bio zaposlen u Ministarstvu za evropske integracije.
Arber Seljmani je urednik za digitalne medije. Seljmani je dopisnik za kulturu kao i istraživač na polju sećanja, kolektivnog pamćenja i marginalizovanih grupa.
Novi tim takođe sadrži i poznata lica koja su deo EUICC svih ovih godina i imaju to zadovoljstvo da nastave sa radom i vođenjem centra uz sveže ideje i projekte.
Dafina Žerka nastavlja svoj rad na poziciji službenice za informacije/organizatorke aktivnosti. Žerka je deo EUICC tima još od 2012. godine i njeno bogato iskustvo i poznavanje institucija su od velikog značaja za EUICC.
Nentor Šaćiri je još jedan važan član tima, koji se ponovo prudružuje osoblju EUICC-a nakon uspešno završenih studija u Nemačkoj. Njegovo zaduženje jeste podrška centru i doček posetilaca u vidu helpdesk službenika/administratora.
Milan Milosavljević je službenik za informacije/organizator aktivnosti EU info centra u Mitrovici. Milosavljević je takođe deo EUICC tima još od ranih dana. Sa sobom donosi jako bitnu mrežu kontakata iz civilnog sektora i institucija.
I na kraju, Marija Perović, prijemčiva helpdesk službenica/administratorka kancelarije u Mitrovici pruža dobrodošlicu posetiocima Centra i sa sobom donosi godine iskustva radujući se predstojećem radu i saradnji sa novim timom.
Obe EUICC kancelarije su Vam na raspolaganju tokom predstojećih meseci stoga delite svoje ideje sa nama!
Kultura kao jača strana Kosova
Arber Seljmani
Prošle godine u maju je Petrit Haljiljaj osvojio specijalnu nagradu žirija na Bijenalu u Veneciji. Iako je prethodno već bio zastupljen i primećen na evropskoj kulturnoj mapi, Petrit je uspeo da još jednom pomeri granice i predstavi Kosovo kao jako važnu prinovu na veoma prestižnom ali i nepretencioznom umetničkom festivalu kao što je Bijenale u Veneciji.
kamelmennour.com
Haljiljaj je sa svojim skulpturama moljaca od platna sakrivenim u gredama prilično ispunio prostor Arsenala u Veneciji. Skulpture moljaca je ručno radio Haljiljaj uz pomoć svoje majke sačinivši ih od tradicionalnih kosovskih ćilima. One se njišu među ostalim eksponatima na zidu i kostimima koje umetnici nose tokom javnih poetskih nastupa. U okviru festivala na kome izlaže više od 80 zemalja i tokom kog se stotine umetnika bori za pažnju i kritiku bilo profesionalaca ili publike, Petrit Haljiljaj je privukao naročitu pažnju. Kao izbeglica i nevini čovek sa jedne od poznatih fotografija iz rata na Kosovu, Petrit je prevazišao sve granice.
Upravo to je suština. Umetnici prevazilaze granice i vrše kulturnu razmenu, ali i stavljaju Kosovo na kulturnu mapu koja nije beznačajna, ona je borilačka arena u kojoj se nacionalnosti nadmeću na čelu sa najboljim umetnicima sa ciljem da promene mentalitet i kolektivnu psihu.
Odabrao sam Petrita kao početnu tačku jer ga dobro poznajem i prijatelji smo jako dugo. Uzevši u obzir njegovo poreklo i razvoj ličnosti, mislim da je bilo jako teško proizvesti takva umetnička dela i izlagati ih u jako uglađenoj umetničkoj atmosferi koja i nije tako puna razumevanja, a poticati sa Kosova.
Upravo tako smo se približili Evropi. Ne samo uz Petritovu pomoć, već i kroz kulturu, do današnjeg dana uspevamo da se probijamo na kulturnoj sceni Evrope.
My Art Guides
Kosovo Pavilion, Arsenale, 2017
Imenovao bih i Sisleja Džafu. Teme Džafinih dela uključuju promenljivu prirodu berze, bezbednost, siromaštvo, turizam i zakonski status zemlje iz koje potiče – Kosovo. Granite nadgrobne ploče sa telefonskim priključkom, građevinska kolica, kanapi osvetljeni belom svetlošću ili isključene svetlosne žice, „Srušeni snovi“ i košarkaška lopta kao i ostala dela kosovskih umetnika rođenih u Peći koji žive na relaciji Njujork-Evropa jesu još jedan dokaz da jedna mala zemlja može imati predstavnike i parirati ostalim zemljama i bitnim umetnicima ovog kontinenta.
Kompleksni problemi Kosova su sada poznati Evropi, i to zaslugom kulture. Socijalna, ekonomska i politička stvarnost Kosova je predstavljena kroz kulturu i umetnost, licem u lice sa modernom Evropom. Stoga možemo reći da su umetnici za diplomatiju učinili više nego što se od njih očekivalo. Uspeli su da stvore „kulturni autoritet“ Kosova, da Evropi prikažu jednu malu novonastalu zemlju sa velikim umetničkim potencijalom. Uprkos preprekama vizne liberalizacije i finansijskih resursa uspeli su da istaknu Kosovo na velikim umetničkih dešavanjima.
Upravo to je moć kulture. Kada pošaljete ptice i zemlju sa Kosova u Bijenale (Petrit Haljiljaj), kada pošaljete slovo N uzeto sa NEWBORN spomenika na prestižnu izložbu u Londonu (Fisnik Ismaili), kada pozovete izmeglice i migrante na kafu ili čaj u kamionu za selidbu (Aljketa Džafa Mripa), kada Plasido Domingo upućuje reči hvale kosovskom tenoru i iskazuje strastvenu želju da poseti Kosovo (Rame Ljahaj). Bezbrojni primeri kulture koja proširuje tradicionalne dimenzije kontinenta, gde Kosovo učestvuje na takmičenjima i izložbama i koncertnim dvoranama su se činili paradoksalnim pre samo dve decenije.
Da zaključimo, Kosovo ima mnogo priča, mnogo sećanja i uspomena, mnogo neisterane pravde i mnogo telefona koji nikada nisu zazvonili. Naši umetnici su uspeli da na savršeni način pošalju poruku da je Kosovo bogato kulturom i dovoljno umetnički uticajno da bude deo kulturne mape Evrope, bez obzira na cenu.