Dobro zdravlje je vitalno za ekonomski i socijalni razvoj. Stvaranje prilika za pojedince da imaju kontrolu na svojim zdravljem jača zajednice i poboljšava živote. Zdravlje i blagostanje ljudi se bolje postiže kada svi vladini sektori rade zajedno na rešavanju socijalnih i individualnih odrednica zdravlja.
Zdravlje se u značajnoj meri popravilo širom Evropske unije tokom poslednje dekade, ali ne svugde i ne jednako za sve. Brz rast hroničnih obljenja i mentalnih poremećaja, nedostatak socijalne kohezije, ekoloških pretnji i finansijska nesigurnost otežavaju poboljšanje zdravlja.
SZO Zdravlje 2020 poziva evropske zemlje da uspostave bolju pravdu i bolje upravljanje zdravljem.
Ali, kakvo je zdravlje građana Kosova i kakvi su zdravstveni izgledi za 2020?
Svetska zdravstvena organizacija je u januaru 2000. godine organizovala međunarodni kurs „Briga o novorođenoj deci i dojenje“ na Kosovu. U to vreme smo dali prioritet zdravom početku života jer su zdravstveni pokazatelji novorođene dece glomazni, međutim ovo je takođe prioritet zdravstvenih politika pripremljenih odmah nakon sukoba. Takođe je poznato da je najbolja i najdelotvornija investicija, investicija tokom ranog detinjstva. U to vreme je godišnje umiralo oko 1150 novorođene dece tokom prve nedelje života ili je mrtvorođeno (poznato kao perinatalna smrt). Alarmantne brojke… Ovo je pre svega bilo rezultat kolapsa zdravstvenog sistema 90-ih i u periodu tokom sukoba, loše ekonomske situacije i zdravstvene kulture osetljivih grupa, kao i prakse u zdravstvenim institucijama koje nisu zasnovane na dokazima.
Nakon 16 godina intenzivnog rada sa zdravstvenim stručnjacima na svim nivoima ove brojke su se danas smanjile. U poslednjem perinatalnom izveštaju za 2014. godinu prijavljena su 324 smrtna slučaja. Samim tim je trostruko smanjena smrtnost odojčadi i u nedavnim godinama hiljade odojčadi žive kao zdrava, spasena deca Kosova.
Pored oblasti zdravlja majke i deteta, SZO je tokom svog angažovanja na Kosovu od 1998. godine dao poseban doprinos razvoju zdravstvenih politika i strategija i jačanju kapacitetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, porodičnoj medicini, hitnim zdravstvenim uslugama, ekološkom zdravlju, mentalnom zdravlju, unapređenju zdravih škola, sistemu vakcinacije, sistemu kontrole zaraznih i nezaraznih bolesti, obrazovanju i unapređenju zdravlja.
Iako se smanjenje stope smrtnosti odojčadi na Kosovu, sistem vakcinacije i reforma mentalnog zdravlja mogu smatrati uspešnima, građani Kosova i njihovo zdravlje i dalje se suočavaju sa pretnjom nezdrave životne sredine (vazduh, voda i hrana), kao i rizičnih ponašanja po zdravlje, kao što su pušenje, upotreba narkotika, nedovoljna fizička aktivnost i loša ishrana. Kada se tome doda visok stepen siromaštva, socijalna nejednakost i nekonsolidovani zdravstveni sistem, nije slučajno što je životni vek građana Kosova među najnižim u Evropi.
Glavni uzroci smrtnih slučajeva na Kosovu su oboljenja srca i krvnih sudova, rak, respiratorne bolesti i dijabetes. Veliki deo slučajeva prevremenih smrti od napred pomenutih bolesti se može izbeći: procenjuje se da se najmanje 80% svih oboljenja srca, moždanih udara i dijabetesa tip 2 i najmanje jedna trećina slučajeva raka može sprečiti.
Zdravlje građana Kosova može i treba da se poboljša rešavanjem osnovnih ekoloških faktora koji vode do oštećenja, pored poboljšanja kulture, obrazovanja i unapređenja zdravlja, ulaganja u zdravlje tokom celog života i jačanje pojedinaca kao i dodatnih ulaganja u reformu zdravstvenog sistema i profesionalno upravljanje zdravstvenim sistemom.
Ov je poslednji poziv za sve nas da više mislimo na naše zdravlje. To obuhvata i fizičku i intelektualnu mobilnost. Ovo može postati stvarnost kada zdravlje dobije sveobuhvatni pristup u društvu. Ovaj pristup izlazi iz okvira društva; on mobiliše lokalnu kulturu u medije, urbane i ruralne zajednice, kao i sve važne političke sektore, kao što su obrazovni sistem, transportni sektor, urbanističko planiranje i životna sredina, slučajevi prekomerne telesne težine i sistem hrane i ishrane. Angažovanjem privatnog sektora, civilnog društva, zajednica i pojedinaca, pristup „celog društva“ može ojačati zajednice da se izbore sa ovim zdravstvenim pretnjama.
Međutim, rukovodioci institucija treba da rade na stvaranju preduslova i kruženja podrške za poboljšanje zdravlja građana Kosova. Ovaj poziv upućen svim liderima zemalja evropskog regiona u okviru „Zdravlja 2020“ bi trebalo da važi i za kontekst Kosova.
„Poštovani premijeru, ministre, gradonačelniče ili poslaniče skupštine,
Dobro zdravlje podržava socijalni i ekonomski razvoj i jača politike u svim sektorima. Svi sektori i nivoi vlade doprinose dobrom zdravlju. Vaše liderstvo za dobro zdravlje može doneti neverovatne promene građanima vaše zemlje, regiona ili grada. Vaša podrška Zdravlju 2020 je zaista suštinski bitna.“
Zdravstveno razjašnjenje 2020
„53 zemlje Evropskog regiona, na sastanku Regionalnog odbora SZO za Evropu, usvojile su novi okvir zdravstvenih politika za Region na osnovu vrednosti i dokaza, Zdravlje 2020. Zdravlje 2020 se usredsređuje na poboljšanje zdravlja za sve i smanjenje zdravstvenih nejednakosti poboljšanjem upravljanja i rukovođenja u cilju zdravlja. Ono se usredsređuje na najveće zdravstvene probleme današnjice. Ono utvrđuje četiri prioritetne oblasti u kojima treba da se interveniše politikama i inovativno je u smislu spremnosti koju pokazuju sve vlade i društveni nivoi i sektori. Ono naglašava razvoj resursa i obnovu u zajednicama, jačanje i stvaranje okruženja podrške. Ono detaljno opisuje uloge osnaženih usluga javnog zdravlja i zdravstvenog sistema. Zdravlje 2020 je odobreno u dvema formama: kao Okvir evropske politike za podršku vladinih i društvenih mera za političare i kreatore politike i kao širi okvir zdravstvenih politika i strategije Zdravlja 2020, koja pruža više tehničkih detalja. Sprovođenje Zdravlja 2020 je sada glavni prioritet regiona.“
Autor je šef kancelarije SZO u Prištini
