Debata ,i dalje od izbora‘: Kako građani mogu da utiču na političke odluke i politiku – Dren Doli

Evolucija demokratije kao političkog sistema značajno je uobličena korišćenjem prava i sloboda koje ljudima  omogućavaju da slobodno učestvuju u debatama i da promovišu svoje ideje i izbore u vezi sa javnom politikom. Od 18. veka, kultura javne debate razvila se kao jedan od principa javne sfere koja je, prema Habermasu, iskaz prava građana da učestvuju u debatama i u pitanjima koja se tiču opšteg javnog interesa.
U današnje vreme, aktivno učestvovanje građana u javnim debatama i procesima odlučivanja predstavlja uobičajenu praksu u evropskim demokratijama. Na Kosovu, međutim, debata o javnoj politici uglavnom funkcioniše u okviru organizacija civilnog društva i medija. Ovo ne znači da je ovakva praksa strogo svedena na nevladin sektor. Kosovska vlada takođe i „legitimiše“ svoje aktivnosti i odluke korišćenjem javnih debata.
Bez obzira na to, na Kosovu tek treba da se uobliči kultura debate u smislu odnosa „građanin naspram vlade“. Međutim, ovo se kreće u zabrinjavajućem pravcu. I vlada i građani doživljavaju debatu i učestvovanje kao odgovor na krizu legitimiteta ili na druge ad-hoc probleme. Građani su naročito skloni tome da budu aktivniji po pitanjima koja imaju direktne veze sa njima na kraće staze, a ne upuštaju se u diskusije i procese donošenja odluka koji bi mogli da utiču na njihove dugoročne interese. Vladine institucije iskorišćavaju ovo razmišljanje na kratke staze i lagano grade kulturu debate oko pitanja koja su one odabrale, a ne oko pitanja koja se tiču suštinskih javnih interesa. Ovaj trend pokazuje da političke debate i javne diskusije uglavnom postaju instrument kojim se ostvaruju interesi vlade i političkih partija, a ne interesi građana. U ovakvom okviru, kultura javne debate se sužava u smislu pitanja na koja se odnosi i broja vladinih institucija koje od toga imaju koristi.
U ovom kontekstu, izbori na Kosovu postaju relevantniji i prevazilaze svoju puku političku funkciju iz dva razloga. Prvo, zbog ograničenog korišćenja debate i javnog učestvovanja u procesima odlučivanja u drugim vremenskim periodima, kada se ne radi o izborima, period predizborne kampanje predstavlja vreme kada političke partije odlučuju da stvaraju najaktivnije debate. Drugo, tokom izbornih kampanja, političke partije su sklone tome da naglašavaju, izvan političkih debata koje se vode u okviru parlamenta, razlike između njih u mnogim sferama javne politike, i da aktivno međusobno preispituju političke izbore svojih rivala. Ako bi se ova kultura otvorene debate proširila više i dalje od izbornih perioda i aktivnosti, vlada i političke partije bi bili odgovorni za sve svoje akcije, a odgovori na pitanja o javnoj politici bi morali da pruže objašnjenje o tome kako su njihova dela korisna i za građane, a ne samo za političare.
Iz ovoga što je gore navedeno, mi, kao građani Kosova, moramo da izvučemo dve važne pouke. Prvo, ne bi trebalo da izbore doživljavamo kao jedinu priliku za uticanje na stvaranje javne politike i „menjanje“ vlade kad god je to moguće. Drugo, aktivno građanstvo podiže nivo odgovornosti i legitimiteta vlade. U ovom smislu, mi bismo trebali da povećamo učestalost javnih debata koje se tiču pitanja od opšteg interesa, pošto je učestvovanje u njima legitimno i značajno isto koliko i učestvovanje na izborima.