Umetnički odjeci: Promovisanje ekološke svesti kroz umetnost

Intervju sa Natašom Hrnić

Nataša Hrnić, arhitektkinja i umetnica, otvorila je u septembru 2023. godine svoju izložbu Evropska arhitektura kroz vekove u Evropskoj kući u Severnoj Mitrovici.

Od smole na bazi kukuruznog skroba izgradila je 3D modele nekih od najpoznatijih evropskih građevina tokom vekova, u nastojanju da da uvid u to kako je arhitektura dokaz ljudskog razvoja, ali i da promoviše ekološku svest kroz umetnost. U intervjuu, ona otkriva više detalja o svom radu i šta je inspirisalo za izložbu.

Šta je inspirisalo Vašu izložbu i kako je ona povezana sa Vašim umetničkim putovanjem?

Pre više od godinu dana počela sam da istražujem mogućnosti 3D štampanja i na kraju je to postalo moja velika strast. Kao neko ko je veliki ljubitelj putovanja i takođe arhitektkinja, bila sam fascinirana starim građevinama starog kontinenta, posebno zato što sam imala priliku da ih vidim izbliza. U nekom trenutku se rodila ideja da spojim moje dve najveće strasti – arhitekturu i putovanja, i odlučila sam da počnem da pravim makete najimpresivnijih zgrada u Evropi koje sam imala priliku da posetim i koje su imale snažan uticaj na mene kao arhitektkinju, putnicu i umetnicu.

Možete li nam reći nešto o svom kreativnom procesu i tehnikama koje ste koristili za stvaranje umetničkih dela na ovoj izložbi?

U početku sam radila makete najpoznatijih zgrada od sasvim običnih materijala karakterističnih za 3D štampanje i počela sam da obrađujem crteže u programima predviđenim za to. Time sam želela da hronološkim redosledom predstavim sve prepoznatljive evropske građevine, važne za razvoj ljudske civilizacije u ovom delu sveta. Tada sam odlučila da krenem od samog početka i napravila Stounhendž, kao jednu od najstarijih građevina. Posle Stounhendža sve se odvijalo prirodno, pričajući priču o ljudskom razvoju.

Kako birate materijale i medije za svoja umetnička dela i kako oni doprinose sveopštoj poruci izložbe?

Posle nekog vremena otkrila sam smolu na bazi kukuruznog skroba, koja me je fascinirala jer je biorazgradiva, za razliku od drugih materijala za 3D štampanje, i odlučila sam da sledeće građevine budu napravljene od tog materijala. Stvaranje ekološki prihvatljivih maketa mi je bilo izuzetno važno, zbog čitave ekološke i klimatske krize. Arhitekte se danas suočavaju sa brojnim izazovima prilikom projektovanja u smislu energetske efikasnosti, tako da mi je to bilo na umu sve vreme dok sam pravila izložbene makete. Svaka od građevina predstavlja svedočanstvo razvoja civilizacije i to je bila glavna ideja ove izložbe. Po mom mišljenju, arhitektura je jedan od najvećih i najvažnijih pokazatelja ljudskog razvoja.

Možete li nam reći nešto više o društvenom i istorijskom kontekstu koji je podstakao Vašu izložbu?

Kroz način gradnje, materijale i stil možemo tačno da vidimo kako su naši preci razmišljali i napredovali. To me je duboko začudilo i navelo na razmišljanje o tome gde je civilizacija počela, gde je danas i gde bi mogla biti za nekoliko decenija ili vekova. Upravo zbog toga ova izložba počinje na neki način Stounhendžom i završava se savremenom građevinom kao što je Turning Torso kao predstavnicom savremene arhitekture. Zaista je neverovatno šta smo kao civilizacija postigli do sada.

Koja je poruka Vaših umetničkih dela na ovoj izložbi? Kome se obraćate svojim umetničkim radovima i kakvu društvenu raspravu nameravate da podstaknete svojom izložbom?

Ovom izložbom želela sam da podstaknem sve posetioce na razmišljanje o napretku civilizacije i razvoju arhitektonskog stvaralaštva i graditeljstva. Svesna sam da ljudi na Kosovu ne putuju onoliko koliko bi voleli, pa mi je bilo važno da ove objekte predstavim, bar ovako u malom formatu, što je oduševilo većinu posetilaca. Takođe, smola na bazi kukuruznog skroba je veoma važan deo ove izložbe. Želeo sam da ukažem na to koliko je naša životna sredina važna, a umetnicima da poručim da i umetnost treba da bude ekološki svesna. Svi treba da brinemo o našoj planeti na svaki mogući način.

Da li postoje neki posebni umetnici, pokreti ili istorijske reference koje utiču na Vaša umetnička dela?

U ovom trenutku sam fascinirana razvojem arhitekture, upotrebom materijala, uočavanjem kako su se rađali različiti stilovi i kakav je uticaj istorije na razvoj ljudske civilizacije. Smatram da je to veoma zanimljivo i inspirativno. To bi mogla biti tema mog budućeg rada. Postoji mnogo umetnika koji koriste 3D štampanje za svoju umetnost. Volim rad Nika Ervinka, belgijskog umetnika koji pomera granice 3D štampanja. Takođe, pomenula bih češku umetnicu Moniku Horcicovu, koja je izuzetno kreativna u svom umetničkom radu.

Da li postoji neko delo u okviru izložbenih radova koje zauzima posebno mesto za Vas i ako da, koje?

Jedna stvar koja mi je bila na umu dok sam pravila makete građevina za ovu izložbu je da napravim stare građevine kakve su bile pre nego što su oštećene, kao što su Partenon ili Koloseum. Iskreno govoreći, stare građevine su mi bile najdraže, posebno zato što sam se potrudila da ih učinim onakvim kakve su bile tek nakon što su završene. Kasa Batlo je takođe bila veoma zanimljiva, zbog novih tehnika slikanja koje sam koristila na njoj.

Uključili ste se u razgovor sa publikom o svojoj izložbi u Evropskoj kući u Severnoj Mitrovici. Koji su bili najzanimljiviji komentari publike? Kako su prihvatili Vašu izložbu?

Ova izložba je bila izuzetno i iznenađujuće dobro prihvaćena i posećena iznad mojih očekivanja. Članovi publike su imali mnogo pitanja o smoli koju sam koristila za 3D štampanje. Bili su oduševljeni idejom da bude ekološki, bilo je mnogo šala kako izgledaju tako dobro i da su i jestivi, a nisu, naravno. Ono što me je prijatno iznenadilo su studenti arhitekture. Oduševila ih je ideja o 3D štampanju maketa zgrada, što može biti od velike pomoći onima koji studiraju arhitekturu. Bilo je dosta mladih ljudi koji su se nakon posete ovoj izložbi zainteresovali za studije arhitekture i to me je učinilo veoma srećnom i ponosnom.

Da li će utisci koje Vam je publika prenela uticati na Vaše predstojeće radove?

Ono što sam smatrala veoma važnim je interesovanje publike za 3D štampanje i arhitekturu. Ovo iskustvo me je inspirisalo da nastavim da radim sa smolom na bazi kukuruznog skroba u 3D štampanju i da na svoj način doprinesem očuvanju životne sredine jer mi je to veoma važno, kao i da počnem da istražujem sopstvene puteve i forme koje bi se mogle koristiti u arhitekturi, ili koje bi mogle imati umetnički značaj.

Zašto je vaša umetnost važna za društvo? Koje ciljeve nameravate da postignete svojom umetnošću?

Po mom mišljenju, ova izložba je bila način da se publika podstakne da dublje razmišlja o sebi, o društvu, civilizaciji, vremenu i našem uticaju na životnu sredinu i ljudski razvoj. Mislim da ću tu ideju zadržati neko vreme, za svoj budući rad. Želja mi je da približim ljude arhitekturi, posebno mlade koji razmišljaju da studiraju arhitekturu, ali se iz nekog razloga osećaju nesigurno. Takođe, još jedna veoma važna stvar koju želim da istaknem je zaštita životne sredine. Moja poruka za sve ljude, posetioce izložbe, umetnike, arhitekte, bila bi da se brinemo o našoj planeti Zemlji na svaki mogući način. Svako od nas je odgovoran. Zaštita naše planete počinje od nas.