Avgust 21, 2020 | Petak
Intervjuisali smo Đuzepea Ruoka (Giuseppe Ruocco), generalnog sekretara – glavnog lekara italijanskog Ministarstva zdravlja i člana Savetodavnog tela Naučnog i tehničkog odbora za civilnu zaštitu – jednog od nekoliko subjekata koji igraju ključnu ulogu u upravljanju pandemijom COVID-19 u Italiji. S obzirom da je Italija bila jedna od prvih zemalja koje su se suočile sa „prvim talasom“ pandemije, zamolili smo Đuzepea Ruoka da malo objasni trenutnu situaciju u vezi sa virusom COVID u njegovoj zemlji i da nam kaže neke savete za Kosovo.
Kakva je trenutna situacija u Italiji u pogledu pandemije COVID-19? Kako država reaguje?
Situacija u Italiji se u velikoj meri popravila u odnosu na ono što smo prolazili u proleće, mada se još uvek ne može reći da virus više ne cirkuliše u našoj zemlji. Ipak smo imali nekoliko manjih žarišta koja su do sada uspešno kontrolisana i nisu dovela do daljeg širenja pandemije. Virus je i dalje prisutan, i dalje se prenosi, a poslednjih nedelja njegovo prisustvo u Italiji takođe je pojačano dolaskom ljudi iz inostranstva koji su ili bolesni ili donose virus sa sobom iz zemalja koje trenutno proživljavaju najgore faze takozvanog „prvog talasa“. Zbog toga su preduzete dalje mere predostrožnosti u pogledu ulaska iz više zemalja. Moglo bi se reći da je reakcija italijanskog stanovništva u ovom trenutku dvojaka. Sa jedne strane, sazreli smo, svesni smo koje navike treba da usvojimo (poput fizičkog distanciranja, nošenja maski kada socijalno distanciranje nije moguće, učestalo i temeljno pranje ruku), i svi smo do sada postali svesni ovih pravila. Sa druge strane, želja za ponovnim uspostavljanjem „normalnosti“ i smanjenim brojem slučajeva pomalo ohrabruje ljude da rade stvari koje obično ne bi trebalo da rade u ovom kritičnom vremenu, kao što su približavanje drugim pojedincima bez nošenja maski u određenim situacijama, npr. u večernjim satima. – što uključuje i neke javne lokacije gde postoji izražena želja za obnavljanjem normalnog društvenog života. U takvim situacijama moramo da se nekako odupiremo tom impulsu i da zauzdamo svoje želje.
Koje se strategije pokazuju najkorisnijima za zauzdavanje epidemije (uzimajući u obzir i upravljanje i komunikaciju)?
Što se tiče upravljanja, ono što se izvesno pokazalo kao veoma korisno jeste naš potpuno operativan sistem praćenja i nadgledanja koji nam pruža nedeljni kontrolni prikaz koji je sastavljen od niza pokazatelja koji nam daju opštu sliku epidemije, relevantne brojeve, reakciju i odgovor sistema. Međutim, ovaj sistem nije baš u potpunosti funkcionisao od samog početka, jer je zahtevao posvećenost regionalnih, lokalnih zdravstvenih organa, centralne vlade i naučnih tela. Dalje, sistem pomaže ljudima i drugim relevantnim subjektima u operativnom lancu da znaju da postoji odgovorna institucija, motivišući ih da odrade svoj deo, istovremeno pomažući u brzoj identifikaciji potencijalnih ponovnih pojavljivanja virusa, koja se ne mogu isključiti s obzirom na to da je ova vrsta virusne pandemije u prošlosti pokazivala „talase“ vraćanja – čak i ako su na nižim nivoima. Ovo je naše prvo efikasno sredstvo. Drugo sredstvo koje nam stoji na raspolaganju jeste da se odupremo neselektivnom i pomalo užurbanom otvaranju. Započeli smo ponovno otvaranje zemlje u različitim fazama počev od 4. maja. Međutim, još uvek postoje brojne aktivnosti koje nisu dozvoljene – naročito masovna okupljanja poput onih koja se viđaju na sportskim događajima. Takođe smo odložili ponovno otvaranje škola, s obzirom na to da uticaji pandemije tek treba da se jasno identifikuju. Jasno je da mere koje sprečavaju bezuslovno otvaranje imaju brojne prednosti i nedostatke, ali ipak one ostaju drugi strateški faktor. Treći strateški faktor je ulaganje u niz državnih poboljšanja koja polako hvataju zalet i snagu, što podrazumeva sposobnost bolje primene traženja i praćenja kontakata u vezi sa zaražavanjem, poboljšano praćenje kućnih pacijenata, kao i nadzor pojedinaca koji bi trebalo da ostanu kod kuće. Rat protiv Covid-19 se takođe vodi i izvan bolnica.
Koju poruku ili savet biste dali kosovskim institucijama/javnim subjektima, kao i medicinskom i zdravstvenom osoblju u državi, s obzirom na to da ovde raste broj zaraženih virusom COVID-19?
Iako se trenutno suočavaju sa lošom situacijom, ipak postoji jedna dobra stvar u tome – na raspolaganju imaju kolektivna iskustva zemalja koje su već prolazile kroz najgore momente pandemije. Mogu da potvrdim da stroga primena mera koje sam ranije naveo zaista deluje, i mada možda ne rešavaju definitivno problem, one imaju „dvostruko pozitivnu“ funkciju. Prvo, ove mere smanjuju brzinu širenja virusa, što posledično za rezultat ima smanjenje broja ozbiljnih slučajeva i smanjenje uticaja pandemije na zdravstveni sistem – kupujući na taj način Kosovu vreme da može da se suoči sa ovom vanrednom situacijom. Drugo, ovo mora biti ispraćeno velikim dijagnostičkim mogućnostima, poput testova sa uzimanjem brisa. Srećom sada su na raspolaganju brži i standardizovani laboratorijski testovi. Kosovo sigurno ima nekoliko prednosti na raspolaganju – može da ih iskoristi na najbolji način, važno je da se ne ustručavaju da usvoje stroge mere ukoliko budu neophodne. Od presudnog je značaja da se navedene mere kombinuju sa preciznim inicijativama u vezi sa komunikacijom. Po mom mišljenju, od najveće je važnosti da se prilikom upravljanja takvim vanrednim situacijama kontinuirano održava jasan lanac komunikacije. Ovo podrazumeva poznavanje lica koja izdaju informacije, njihove razloge za to i obezbeđivanje da oni dosledno prenose takvu komunikaciju sa maksimalnom transparentnošću, bez zamagljivanja informacija, i da oni normalno priznaju i kažu da ne znaju sve odgovore. Ovo je naročito tačno dok se situacija još uvek proučava, jer je pružanje lažnog osećaja sigurnosti opasno, a neuspesi koji dolaze kao rezultat mogu da dovedu do toga da pojedinci izgube poverenje u nadležne organe koji se bave pandemijom. Zato su, verujem, transparentnost, intelektualna iskrenost, jasnoća komunikacije i pravovremenost komunikacije presudno važni elementi u rešavanju svih vrsta vanrednih situacija.
Koji savet biste dali stanovništvu Kosova i šta oni mogu da učine da bi pomogli da se situacija poboljša, dok istovremeno čuvaju i sebe?
Savetovao bih stanovnike Kosova da se pridržavaju uputstava koja su im dali zdravstveni organi. Ne potcenjujte simptome, jer čak i ako neko pokazuje blage simptome COVID-19 (što je čest slučaj), to ne garantuje da će i oni koji se od njih zaraze imati samo blage simptome. Dalje, ljudi imaju dvostruku odgovornost – i prema sebi i prema svojoj zajednici – zato, nesvesno ponašanje, poput, na primer, šetanja naokolo kada se osećaju loše, nije dobra ideja. U tom cilju, svako može i mora da doprinese savladavanju pandemije poštovanjem odgovarajućih mera predostrožnosti. Ovo bi trebalo da bude povezano sa ranije navedenim preventivnim merama: fizičko distanciranje, upotreba maske za lice u zatvorenim prostorima ili kada društvena distanca nije moguća, kao i često i temeljno pranje ruku. Želim da naglasim pojedincima koji su potencijalno bolesni: ne pokušavajte da zaobilazite zaključavanje u kući, jer to sigurno ne bi bio pametan potez, već, umesto toga, poštujte starije ili hronično bolesne ljude koji su, kao što smo videli, najranjiviji u odnosu na ovaj virus.