18 Januar, 2021 | Ponedeljak
Nije neobično da ljudi probleme guraju u fioke, a zatim da se vrate i rešavaju ih jedan po jedan. Izbijanje pandemije COVID-19 zateklo je Kosovo sa punim fiokama problema. Tu je problem jednog od najnižih BDP po glavi stanovnika u Evropi i visoke stope nezaposlenosti u jednoj fioci, problem siromaštva i nejednakosti, nizak PISA rang za obrazovanje u drugoj fioci, zagađenje vazduha i degradacija životne sredine u još jednoj fioci. Na samom početku pandemija je prošla kroz naše fioke, odškrinuvši ih i probudivši nas sve kolektivno da ugledamo činjenicu da razvojne izazove više ne možemo da gledamo izolovano.
Iznenada, konzistentan pozitivan ekonomski rast Kosova u proteklim decenijama daleko je od značajnog zbog nefunkcionalnog zdravstvenog sistema. Ekonomska nejednakost je mnogim porodicama onemogućila da deci omoguće pristup obrazovanju zbog nedostatka elektronskih sprava. Zima 2020. god. došla je zadimljena kao i uvek – a indeks kvaliteta vazduha na Kosovu još jednom je dostigao najviše globalne nivoe. Pitanje hidroelektrana još jednom je donelo nemir među zajednicama za koje su reke izvor života.
Šta ćemo zato i zašto sada?
Vizionarski i održivi razvoj zahteva sistematsku transformaciju. Kada je cilj uvesti otporan sistem, ne možemo da tražimo oporavak od pandemije COVID-19 iznoseći za stolom samo fioku sa ekonomskim uslovima. Radi se više o dinamičnom pristupu rastu koji životnu sredinu drži u središtu, a što stvara dugoročnu stabilnost za Kosovo. Pristup u kom se na sistem gleda kao na jedinstvenu ideju sa više aspekata umesto na drvo sa nezavisnim fiokama.
Iako je tekuća kriza očigledno pogoršala mnoge nerešene ekonomske probleme Kosova, oporavak donosi priliku da se stvari rešavaju drugačije. Sa savremenom ekonomijom i postojećim fiskalnim pravilima, retko će institucije moći da usvoje mere koje su toliko masivne kao i mere koje se trenutno usvajaju – a upravo je aktivna uloga vlade i razvojnih partnera koji traže da tesno rade sa privatnim sektorom koja može da izmeni ekološki status Kosova. Razvoj može da se desi uz ekloški oporavak, a ne na njegov uštrb.
Fiskalna stimulacija je prilika da se prestrukturiše uticaj ekonomije na životnu sredinu kroz uslovljavanje. Privreda i firme koje dobijaju pristup podršci od stimulacije moraju da ispoštuju nove ekološke standarde. Ovo ne služi tome da se kazne ekonomski akteri zato što ne čuvaju životnu sredinu tako što neće dobiti podršku, već da se pozovu da se posvete tome da budu održivi akteri u ekosistemu ubuduće. Iako tradicionalna paradigma ovo može smatrati neblagovremenim – postoje vodeći progresivni mislioci i organizacije u svetu koji brzo menjaju nove normalne stavove.
Održavanje zelene vizije usred svega toga od presudnog je značaja za evropsku budućnost Kosova. Novi Zeleni dogovor utvrđuje Zelenu agendu za Zapadni Balkan, koja cirkularnu ekonomiju i zeleni rast čini pokretačima konkurentnosti za kosovsku ekonomiju.
Enisa Serhati – koordinator projekta, Portfelj za održivi razvoj i životnu sredinu – UNDP