30 April, 2015 | Cetvrtak
(photo credits Layla Barake). Branimir Pofuk je poznati novinar, muzički kritičar i kolumnista iz Hrvatske. One je pre nekoliko dana posetio Prištinu kako bi prisustvovao festivalu DAM (Međunarodni festival mladih muzičara), jedan od najistaknutijih kulturnih događaja na Kosovu. Informativno-kulturni centar EU je održao radionicu sa lokalnim novinarima o muzičkoj kritici.
EUICC: Možete li nam molimo Vas reći kako ste počeli da radite kao novinar i kao muzički kritičar?
Pofuk: Kada sam bio student muzikologije u Zagrebu, jednog dana, negde krajem 80-ih, urednik kulturnog programa na radiju 101 došao je u Muzičku akademiju i pitao je ko bi želeo da radi kao muzički kritičar. Ja sam počeo, svidelo mi se, imao sam dobre mentore među starijim kolegama i to je bilo to. Čuo se moj glas i kasnije mi je ponuđen posao u različitim časopisima i novinama. Samim tim, muzička kritika i novinarstvo su za mene od samog početka dva krila iste ptice, dve stvari koje se dopunjuju i ne mogu se razdvojiti.
EUICC: Zašto je muzička kritika važna za slušaoce?
Pofuk: Za one koji idu na koncerte važno je da uporede svoja iskustva, što je i najvažnije, sa nekim drugim mišljenjima, po mogućstvu sa nekim kome mogu i moraju verovati. Ali, za mene je uvek bilo važnije obratiti se onim ljudima koji nisu bili tamo, opisati im i podeliti sa njima osećanja – naravno, ako je bilo nekih – pokazati im šta su stvarno propustili i zainteresovati ih da oni sami sledeći put budu u koncertnoj sali. Mnoge ljude je potrebno podstaći obrazovanjem i preko medija da dođu na koncerte klasične muzike jer ponekad misle da oni ne pripadaju tu, da je to samo za „elitu“ ili da nisu dovoljno obrazovani da to razumeju. A, sve je to pogrešno.
EUICC: Šta Vas je najviše iznenadilo u radu sa umetnicima?
Pofuk: Mene jesu i još uvek veoma iznenadi kada upoznam velike i poznate umetnike i u njima nađem nekog jednostavnog, nekog pokornog, dobre prirode i ćudi. Ne svi, ali većina je takva. Takođe, iz mog iskustva, umetnici su u stanju da pričaju o najsloženijim stvarima najjednostavnijim jezikom. Oni imaju neko intuitivno i dublje saznanje o svetu, životu, smrti, univerzumu, vremenu, tišini, beskonačnosti…jer o tome uče kroz muziku. I ostali umetnički žanrovi, ali muzika i njen tajni i univerzalni jezik imaju posebno mesto.
EUICC: Šta je Vama najizazovnije kao muzičkom kritičaru?
Pofuk: Pronaći pravi balans između objektivnog izveštavanja i subjektivnih impresija. Ne postoji samo jedna muzika, već tu imamo onoliko „muzika“ koliko ima umova i srca koji ih slušaju. Muzika u nebeskom aktu prema zakonima čiste fizike, ali odjekuje u svakom od nas na drugačiji način, jer je svako od nas takođe jedinstven instrument.
EUICC: Nedavno ste bili na Kosovu u okviru festivala DAM i radili ste sa novinarima koji izveštavaju o kulturnim događanjima. Koliko po Vašem mišljenju oni znaju o muzičkoj kritici?
Pofuk: Skoro ništa, ali je važno da su oni svesni toga. Ali, pošto rade u kulturnim sekcijama različitih medija i izveštavaju o kulturno-umetničkim događajima, oni moraju da se razviju radom i da sami nauče. Impresioniran sam koliko su oni posvećeni i privrženi svojoj struci i osnovnim profesionalnim pravilima novinarstva. Ukoliko im nedostaju znanje i iskustvo u određenoj oblasti, najbolji način je držati se osnovnih pravila struke. A oni to i rade. Na taj način su zaštićeni od pravljenja grešaka u obaveštavanju svoje publike.
EUICC: Koja je Vaša poruka nekome ko bi želeo da postane muzički kritičar?
Pofuk: Kao muzički kritičar u današnje vreme, kada su kultura i posebno klasična muzika ugrožene vrste, vidim ovaj poziv kao misionarski rad. Najveći kompliment koji sam dobio od muzičara bio je: Vi ste jedan od retkih muzičkih kritičara koji u stvari voli muziku. Ta izjava me je učinila ponosnim.