29 April, 2014 | Utorak
Pripremila Luljeta PLAKOLI-KASUMI
LL.M. u pravima intelektualne svojine
Ekonomski rast, više radnih mesta i zaštita potrošača: ovo su tri glavne stvari koje mi padnu na pamet kada razmišljam o tome šta je imperativ intelektualne svojine na Kosovu. Katalog koristi koje proizilaze iz snažne zaštite intelektualne sojine za zemlju koja je naravno duža, ali za novorođenu zemlju koja još uvek nije proslavila svoju jubilarnu godišnjicu, ovo su sve važne stvari za pravi početak.
Pre nekih deset godina intelektualna svojina je bila nedodirljiv svet za mnoge, da ne kažem za sve nas. Ona nije bila deo nastavnog plana i programa, nije imala udeo u nijednoj zakonodavnoj inicijativi ili strateškom dokumentu, nije bila nigde u planovima vlade, a u civilnom društvu se malo govorilo o intelektualnoj svojini. Sve je bilo u formi embriona čekajući da se izgradi deo po deo, kao u slagalici, da izgradi svoje mesto u veliku sliku izgradnje države.
Neka važna dešavanja su se odigrala u desetogodišnjem periodu (1994-2014): prvi zakoni u vezi sa autorskim pravima su izrađeni i usvojeni od strane Skupštine, uređena je institucionalna infrastruktura, prvobitno sa Kancelarijom za industrijsku svojinu (KIS) pri Ministarstvu trgovine i industrije, a kasnije Kancelarijom za autorska i srodna prava (KASP) pri Ministarstvu kulture, omladine i sporta; usvojen je strateški dokument za jačanje prava intelektualne svojine pridružen sa akcionim planom, KASP je sertifikovala prva društva za naplatu, a usvojena je Strategija za suzbijanje krivotvorenja i piraterije (2012-2016) čime su sa tržišta sklonjeni svi piratski kompaktni i di-vi-di diskovi koji sadrže stranu muziku, filmove i softver; a poslednje, ali ništa manje važno, Svetski dan intelektualne svojine je počeo da se obeležava svake godine različitim aktivnostima.
Ali, da li sve ove akcije sprovedene u deset proteklih godina donele ekonomski rast, više radnih mesta i zaštitu potrošača? Ne, nisu donele. Zašto? Jer će biti potrebno još deset, a možda i više, godina da se do toga dođe.
Situacija takođe zavisi od niza uslova; suštinski uslov je politička priroda (članstvo u UN, WIPO, STO, itd.). Pored ovih suštinskih faktora, postoje i mnoga unutrašnja razmatranja koja bi mogla i trebalo da se uzmu u obzir da bi se ubrzali napori zemlje da uspostavi zdrav sistem zaštite intelektualne svojine.
Neophodno je takođe da se uzmu u obzir dopunske inicijative da se ohrabri stvaranje i korišćenje intelektualne svojine za podučavanje ljudi kako da zarade na svojoj intelektualnoj svojini, poboljšanje ponašanja ljudi prema nosiocima intelektualnih prava, održavanje svesti o zajedničkim pravima i obavezama koje proizilaze iz intelektualne svojine i mnoge druge stvari. Deluje kao da ovi mali ali preko potrebni koraci nedostaju. Sve postoji na papiru, besprekorno dosledno sa onim što se zove međunarodni standardi ali društvo na terenu još uvek nije prihvatilo značaj i koristi intelektualne svojine, i sve dok se to ne desi svi drugi napori će biti nedovoljni.
Intelektualna svojina nije samo važna za postizanje ekonomskog rasta, otvaranje novih radnih mesta, zaštitu potrošača i mnoge druge koristi. Ona je sve. Ona je početak i kraj; nalazi se u svemu što kažemo ili uradimo, stoga bi trebalo da dobije pažnju koju zaslužuje. Srećan vam Svetski dan intelektualne svojine!