Ima li malo vazduha u ovom zagađenju?

Luan Shllaku

(Izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo)

Ima li malo vazduha u ovom zagađenju?

Imamo paradoks: već više od tri decenije se građanima glavnog centra Kosova govori da je vazduh koji udišu mnogo zagađen, ali su oni samo pre mesec dana počeli da osećaju paniku zbog ove činjenice! Šta se desilo ?

Dva su događaja učinila da celokupno kosovsko novinarstvo pronađe novu temu kojom će popunjavati stranice  portala, novina i TV-a: Američka Ambasada je počela da meri koncentraciju čestica 2,5 mikrona i ove će podatke unositi u međunarodnu mrežu praćenja ovog zagađenja. Druga je aplikacija, po imenu AirVisual, koju je veoma lako prosto instalirati na mobilne telefone i koje svako od nas ima, i koja predstavlja rezultate merenja ovog zagađenja u skoro svim zemljama širom sveta. Dakle, svako od nas, u svakom trenutku može videti koja je trenutna stopa zagađenja u Prištini. Ovo je pronašao i jedan deo novinara, koji su sada zagađenje vazduha uvrstili pod svoj delokrug  rada.

Ali kakvo je trenutno stanje? U poslednjim mesecima je bilo veoma loše! Ako uzmemo kao nepobitnu činjenicu da se u poslednje 3-4 decenije na Kosovu nije pojavio nekakav novi izvor zagađenja sa česticama 2,5 mikrona, onda je jedina realna konstatacija da je nivo zagađenja približno isti onom koji smo imali u poslednjih 30-40 godina! Mora se naglasiti da je moglo doći do manjih kretanja u stopi zagađenja poslednjih godina zbog povećanja broja vozila, posebno starijih, u saobraćaju u Prištini i svuda. Ali ovo povećanje svakako ne može biti od suštinskog značaja ili uzrok visokih stopa koje su registrovane poslednjih meseci. Onda, ko prouzrokuje ovo zagađenje?

Navešću četiri faktora koja su uticala da se s razlogom plašimo da izađemo iz naših domova, čiji raspored  odražava i uticaj na kvalitet vazduha, počevši od onog koji je glavni zagađivač: (1)termocentrale  (TC) Kosovo A i Kosovo B, (2) klimatski uslovi koji su prevladavali u poslednja 2 meseca, (3) saobraćaj i (4) grejanje na ugalj i drva u domaćinstvima. Moram dodati da TC-i  sagorevaju više uglja u jednom danu nego svi šporeti i peći Prištine u celoj grejnoj sezoni! Ali, u poslednje vreme mnogobrojni „analisti“ trenutnog stanja vazduha su na prvo mesto postavili ovog zagađivača, za šta mislim da je pogrešno ali koji nije i bez uticaja .

Ako za trenutak izvedemo prevladavajuću ulogu TC-a u kvalitetu vazduha u Prištini, onda moramo da pronađemo objašnjenje za pitanje: pošto TC-i rade cele godine bez prestanka, zašto nemamo istu situaciju sa zagađenjem i tokom drugih meseci? Nemamo, jer drugi činilac koji je naveden iznad, klimatsko stanje, je ono što je učinilo da se u značajnoj meri poveća koncentracija čestica koje izlaze iz visokih dimnjaka termocentrala, prateći sledeći klimatski fenomen: hladan vazduh, pošto je teži, je uhvatio sve emisije prašine iz TC-a , saobraćaja i odžaka  kuća, i zadržava ih dole, blizu nas, ne dozvoljavajući da odlaskom u visinu (fenomen koji se dešava tokom toplijeg vremena) se pomeša sa vazdušnim strujama (vetrovima) koje bi ga oduvale na sve strane, u značajnoj meri smanjujući koncentraciju . Sasvim slučajno , pre nekoliko dana sam bio u položaju da vidim dimnjake termocentrala i primetio sam da je dim koji je izlazio iz dimnjaka išao donekle u suprotnom smeru od Prištine. Bio sam siguran da je u tom trenutku koncentracija čestica 2,5 mikrona mnogo manja u odnosu na te dane. Proverio sam AirVisual na mojem telefonu i bio sam u pravu – bilo je samo 30-40 mikrograma po kubnom metru, mnogostruko manje nego prethodnog dana. Dakle, nema sumnje da su 2 prevladavajuća faktora kriza životne sredine koje smo imali bila prouzrokovana TC-ima i klimatskim uslovima. Saobraćaj i sagorevanje ogreva u domaćinstvima jesu uvek faktori od uticaja, ali su poslednjih dana uticali mnogo manje u odnosu na prva dva!

Šta se dešava sa termocentralama? Opet smo u paradoksalnoj situaciji. TC Kosovo A, koja je uvek bila daleko najveći zagađivač vazduha kod nas, ali trenutno ispušta manje čestica od TC Kosovo B. Ovo se dešava zbog investicije koja je napravljena u obnovi postojećih elektro-filtera, pre 3 godine, čime je nekoliko puta smanjena emisija prašine (ali ne i otrovnih gasova jer otrovni gasovi se ne filtriraju na taj način). A TC Kosovo B je postalo prevladavajući zagađivač i trenutno u vazduh ispušta do četiri puta više nego stara Termocentrala A. Ali, obe zajedno, gledajući iz perspektive nas koji smo od njih udaljeni samo 4-5 kilometara, one u vazduh ispuštaju enormne količine prašine, koji će još dugo vremena nastaviti da bude najznačajniji faktor urušavanja javnog zdravlja građana Prištine i okoline.

Ne želeći da ovim člankom zalazim detaljnije u opisivanje onoga šta treba učiniti, recimo  da u ovom trenutku nadležni organi imaju na raspolaganju mnogobrojna zakonska i praktična rešenja za poboljšanje ili olakšanje ovog stanja jer Zakon o životnoj sredini sadrži dovoljno zakonskih mehanizama, koji, ukoliko se primene, bi značajno poboljšali ovo stanje. Dakle, sve šta treba uraditi je primeniti Zakon – za šta bi mi trebali da imamo pravnu državu – za početak. Vlada u najmanju ruku može da preduzme jedan korak, koji se veoma lako može realizovati, kako bi nam pokazala da je zabrinuta o ovoj teškoj zdravstvenoj situaciji: donese odluku, odmah, kojom se stavlja van snage prethodna odluka o uvozu vozila bez ograničenja „starosti“ i usvoji propis da vozila u saobraćaju ispunjavaju norme koje je donela EU kao što su Euro 3-6. Koju god uzeli, predstavljala bi napredak na terenu i dobru poruku za građane prestonice i sve ostale.