PRAVO NA INTELEKTUALNU SVOJINU OBELEŽENO ŠIROM SVETA

Prema Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO), međunarodnoj organizaciji sa sedištem u Ženevi (Švajcarska), intelektualna svojina se „odnosi na umno stvaralaštvo, kao što su izumi; literarna i umetnička dela; dizajn, simboli, imena i slike korišćene u poslovanju.“ Slike, fotografije, dizajn, literatura, filmovi i muzika, kao i veb strane, dizajn nameštaja, materijal kurseva, koreografije, računarski programi – sve su to radovi koji se mogu zaštititi autorskim pravima.

Tri široko rasprostranjene vrste intelektualne svojine su: patenti, autorska prava i zaštićena robna marka. Zaštićena robna marka i autorska prava su dve vrste intelektualne svojine koje dominiraju u muzičkoj industriji. Neki od najčešćih pravnih sporova u industriji zabave odnose se na autorska prava i zaštićene robne mare, kao i plagijarizam.  Međutim, u drugim situacijama, sporovi se odnose na vlasništvo i kontrolu autorskog prava.

Zaštita autorskog prava podrazumeva da kada dođe do korišćenja umetničkog dela to ne bi trebalo da bude bez ovlašćenja autora (ili nosioca prava) sa ciljem da se omogući autoru da zaradi za život od toga što drugi koriste delo ukoliko on ili ona to želi tako što će od korisnika tražiti da podnesu zahtev pre korišćenja.

Ova oblast je striktno regulisanja zakonom usvojenim 30. juna 1994. godine o autorskim i srodnim pravima (koji se popularno zove „Zakon o autorskim pravima“). Ova uredba je veoma važna naročito sada na rubu digitalne ere sa neograničenim pristupom internetu i njegovim materijalima zaštićenim autorskim pravima, ali takođe utiče na sve nas u našim svakodnevnim životima, kada slušamo radio, gledamo televiziju, surfujemo internetom, čitamo štampu, idemo u bioskop, fotokopiramo članak u časopisu ili kopiramo naš omiljeni CD.

Kako bi se obeležilo ovo važno dešavanje različite agencije, nevladine organizacije, grupe u zajednici i pojedinci obeležavaju Međunarodni dan intelektualne svojine svake godine 26. aprila različitim dešavanjima i aktivnostima širom sveta. Svrha obeležavanja dana intelektualne svojine širom sveta jeste da se poveća svest i razumevanje građana o intelektualnoj svojini ili svetskoj intelektualnoj svojini , kako se nekad naziva.