ULAGANJE U NAUKU ODREĐUJE RAZVOJ I BUDUĆNOST NAŠE ZEMLJE – Prof. NAIT Vrenezi – Socijalni psiholog

Iako je pretnja od odliva mozgova sa Kosova alarmantna, veću pretnju predstavlja produženi efekat koji će imati istinski efekat na naš opstanak. Uzrok ovog efekta je veoma jednostavan: ukoliko Vlada Kosova, zajedno sa Skupštinom Kosova, nastavi da razmatra ulaganja u nauku na Kosovu, posebno u primeni nauke kao nečeg sekundarnog ili tercijarnog, onda će pad inovativne privrede Kosova, koja bi mogla biti izuzetno profitabilna za zemlju, biti „fatalan“.

Imajući u vidu velike probleme na Kosovu, počevši od ekoloških, obrazovnih, zdravstvenih i najmanjih sa kojima se suočava naša zemlja i izuzetno mala ulaganja, naročito za promociju i rešavanje ovih problema, posedovanje dovoljnih ljudskih resursa, jednom rečju –  posedovanje ljudi koji imaju izuzetan mentalni potencijal da pomognu u rešavanju ove problematike je razočaravajuće.

Verujemo da vremenom i naporima nijedan problem neće ostati nerešen. Naglasak se ovde stavlja na vreme jer se ono ponaša u kontinuiranom ciklusu, dok se ne odselimo iz zemlje i ukoliko nikada ne preduzmemo napore. Mi prihvatamo neuspeh kao prirodnu posledicu ali istovremeno znajući da ukoliko bismo uložili više napora ta radnja bi nas približila uspehu za jedan korak.

Zakon o naučno-istraživačkim aktivnostima jasno predviđa, između ostalih stvari, rad na utvrđivanju naučnih prioriteta, za stvaranje uslova za infrastrukturna ulaganja, za jačanje učešća u međunarodnim naučno istraživačkim projektima kao i za pripremu sistemskog nastavnog programa za istraživanje. Jedna od glavnih aktivnosti je takođe i podrška projektima koji jačaju veze između nauke, društva i ekonomije za povećanje ekonomskog i društvenog razvoja što u ovom slučaju naglašava primenu nauke za dobrobit društva.

Neinvestiranje u nauku i prave ljude ostaviće nas daleko iza ljudi koje imamo u susedstvu, da ne govorim o građanima evropskih zemalja. Ovo može da se odrazi i na naše aspiracije kao mlade države, za dostojanstvenu integraciju u Evropsku uniju.

Naši najpametniji ljudi, koji su u ovom slučaju kvalifikovani u tom pogledu, mnoga druga poznata imena, kao i “atomisti” (deca sa visokom inteligencijom), koji mogu naći različite forme da se bave naukom i njenom primenom u praksi. Ali, ne samo to, veliki broj mlade dece, za čiji potencijal i interesovanja ne  znamo, upravo su ta koja bi mogla da pomognu da promenimo naš način življenja kao narod, ali i izvan toga, ukoliko znamo kako da ulažemo i da ih ohrabrimo. Ukoliko znamo da odredimo prioritete za njih i nauku. Ukoliko insistiramo da putem nauke i inovacije možemo promeniti život na bolje ne samo za sadašnju decu, već i za unuke i praunuke kao i za celu našu zemlju.

[1]Zakon o naučno-istraživačkim aktivnostima br. 2004/42 (Nacionalni naučni program republike Kosovo), 2010