Kako održiva proizvodnja hrane može da podstakne ekonomski rast Kosova – Aljbuljena Baša

Do 2050. godine predviđa se da će na Zemlji živeti još dve milijarde ljudi. Dok će potražnja za hranom porasti za više od 60 %, današnje poljoprivredne prakse verovatno neće moći da podnesu povećanu proizvodnju hrane potrebne za prehranu celokupnog stanovništva. Kapaciteti za proizvodnju hrane svuda treba da se unaprede, ali ne na štetu životne sredine.

Iako je poljoprivreda važan pokretač ekonomskog rasta Kosova, većina farmi je mala (manje od 5 hektara) i poljoprivreda se obavlja prvenstveno za potrebe egzistencije. Pored ograničenosti kao malih gazdinstava, poljoprivredna produktivnost na Kosovu je suočena sa brojnim drugim izazovima kao što su zastarela tehnologija, nedostatak poljoprivrednih savetodavnih usluga i nemogućnost izvoza određenih poljoprivrednih proizvoda (npr. hrana životinjskog porekla).

Primarni cilj većine samostalnih poljoprivrednika je povećanje prinosa i povećanje prihoda. Nažalost, mnogi poljoprivrednici na Kosovu se bore sa neefikasnom proizvodnjom useva i stoke koja ograničava njihov prihod. Te poteškoće su u velikoj meri uzrokovane nedostatkom pristupa modernom genetskom materijalu (semenu biljaka i rasama poboljšane stoke) i savremenim tehničkim informacijama koje bi pomogle poljoprivrednicima da pređu na održivije i ekološki prihvatljive poljoprivredne metode koje bi poboljšale prinose uz očuvanje (ako ne i poboljšanje) produktivnosti njihovog najvažnijeg prirodnog resursa – zemljišta.

Zbog male veličine gazdinstava na Kosovu, ključno je usvojiti održive metode poljoprivrede (npr. plodored, pokrovni usevi, tampon trake, integrisano upravljanje štetočinama) koje podstiču poboljšanje zemljišta i zaštitu prirodnih resursa. To će smanjiti potrebe poljoprivrednika za inputima, a samim tim i njihove operativne troškove. Navodnjavanje kap po kap, na primer, retko se koristi na Kosovu, ali je to veoma efikasna tehnika očuvanja vode koju bi trebalo više praktikovati. Plodored (sađenje različitih vrsta useva na istoj zemljišnoj parceli tokom vremena da bi se obnovilo zemljište) je još jedna praksa koju treba šire usvojiti. Poljoprivrednici treba da shvate da će im iscrpljivanje hranljivih materija iz poljoprivrednog zemljišta ekonomski naštetiti zbog štete nanete zemljištu.

Postoje različite procedure/tehnike koje potpadaju pod definiciju „održivih“ poljoprivrednih metoda. Važno je napomenuti da održiva poljoprivreda podrazumeva dinamičan sistem koji integriše različite nivoe proizvodnje, a smanjenje upotrebe pesticida, na primer, ne znači da poljoprivrednik ima održivu proizvodnju. Kosovo treba da usvoji politiku i podsticaje koji pomažu poljoprivrednicima da razviju održive metode, i u tom procesu očuvaju naše prirodne resurse, poboljšaju ruralne prihode i unaprede nacionalnu sigurnost hrane. Kada promovišemo ruralni ekonomski razvoj, mnoge izvlačimo iz siromaštva, a promovišemo i etničku i rodnu ravnopravnost i dugoročnu ekonomsku održivost naše zemlje.

Piśe: Aljbuljena Baša, MS iz ekonomije i održive poljoprivrede sa Državnog univerziteta u Ajovi (SAD)