26 Novembar, 2021 | Petak
Ne morate da živite pored okeana da biste se suočili sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem
Kosovu ne nedostaju padavine i reke, ali nedostaje voda. Većina njegove vode i padavina se ne sakuplja već distribuira kroz reke van njegovih granica. U međuvremenu, šume su značajno smanjene izgradnjom, bespravnom sečom i erozijom nastalom zbog toga. Pitanje nije da li treba da intervenišemo. Pitanje je da li možemo nešto da uradimo, i ako možemo, šta možemo da uradimo, pre nego što postane nemoguće intervenisati. U drugoj polovini ovog veka možda nećemo imati ovu šansu
Behare Bajraktari – Pomoćnik urednika na Radio Televizje Kosova (RTK)
Čovek narušava ravnotežu prirode izazivajući požare, nekontrolisanu seču šuma i bespravnu gradnju u šumskim područjima i unutar zaštićenih područja. Kosovo možda ima zanemarljiv doprinos globalno, ali šteta je uglavnom za samo Kosovo. Godišnje emisije gasova staklene bašte na Kosovu za 2019. procenjene su na oko 9613 Gg (Giga grama) CO2 ek, ili oko 9,6 miliona tona CO2 ek.
Izgledalo je kao da su svi mislili da je naš uticaj nikakav za svet, pa smo gubljenjem osetljivosti zdravog razuma dostigli vrhunac rušenja granica. Postupili smo neodgovorno prema vodnim resursima, požarima ili krčenju šuma kao što se dešava na Kosovu. U 481 hiljadi hektara šuma na Kosovu, prema podacima Agencije za šume, samo u poslednjih šest godina izgorelo je oko 10 hiljada hektara šuma, što je nanelo veliku ekološku štetu u porastu temperatura.
Temperature rastu brzinom autoputeva – 10 stepeni Celzijusa za sto godina
U poređenju sa spaljivanjem, seča drveća se smatra najvećim ekocidom koji ljudi čine šumama. Neredovna seča drveća premašuje cifru za oko 90 %, izgradnja hidroelektrana bez kriterijuma, izgradnja autoputeva bez stvaranja povezujućih mostova između dve strane puta koji bi trebalo da povezuju floru i faunu, Kosovo će rizikovati 45 odsto šumske površine. Kosovske šume imaju široku faunu i floru koja je veoma važna za ceo region Balkana. Naše zelenilo predstavlja oko 25 % flore Balkana i Evrope.
Ako se misli da Kosovo nije faktor koji utiče na svet, suočiće se sa porastom temperatura, a nedostatak šuma će povećati njihov trend „što pokazuje da je od 1900. godine do danas bilo kretanja prosečnih godišnjih temperatura sa trendom rasta. Prosečna godišnja temperatura za period 1930-1990. bila je 8,6 stepeni Celzijusa, za period 1990-2002. bila je 9 stepeni Celzijusa, dok je za period 2003-2019. preko 10 stepeni Celzijusa.
Kratke hidroelektrane, dugi cevovodi – iskrivljuju reke
Kosovo zbog svoje geografije možda neće biti direktno pogođeno mediteranskim odgovorom na klimatske promene, ali zemlja mora da razmotri pitanje šuma i vode kao veliki problem. Poslednjih godina društvo se suočilo sa javnom debatom da će se Kosovci do 2030. suočiti sa nedostatkom vode. Prema svim podacima na Zapadnom Balkanu, Kosovo je najsiromašnija zemlja u pogledu raspoloživih vodnih resursa sa 1.600 kubnih metara vode po osobi, a korišćenje površinskih voda za hidroelektrane da bi se dostiglo ciljanih 25 % iz obnovljivih izvora u okviru Zajednice energetskog ugovora dosta oštećuje vodne resurse i područja u kojima žive ljudi.
Korišćenje vodnih resursa i dalje se smatra štetnim po životnu sredinu i društvo, jer se hidroenergetska preduzeća nisu pridržavala standarda i zakona. Ogromna većina je tipa malih hidroelektrana koje koriste protok vode i duge cevovode. Većina hidroelektrana nalazi se uglavnom u planinskim oblastima i u nacionalnim parkovima kao što su Šara i Proklete planine.
Kosovo unutar problema, Kosovo van konvencija – ni u UN ni u EU
Dakle, voda i šume ostaju dva ključna problema koja će nastaviti da utiču na životnu sredinu i živote građana, postajući deo globalne klimatske krize i porasta ukupnih temperatura. Kosovo indirektno ima pristup moru preko reka i voda koje se uglavnom ulivaju u Sredozemno more. Izazovi vezani za vodu su lokalni i globalni, što će doneti probleme po državnu bezbednost. Lideri Koalicije za vodu i klimu bili su na COP26 da bi naglasili hitnost izazova vezanih za vodu.
Kosovo još uvek nije članica Okvirne konvencije o klimatskim promenama (UNFCCC), ali je deo procesa članstva u EU i posredno to proizilazi iz ove konvencije. S druge strane, Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova i dalje naglašava da Kosovo treba da primeni strategiju klimatskih promena i akcioni plan za klimatske promene i pripremi mapu puta za usklađivanje sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i klimatskim pravilima.
Dok se šume u zemlji seku bez tačaka osetljivosti i bez razmišljanja o sutrašnjici, ovoj situaciji doprinosi i Skupština Kosova neusvajanjem zakona o šumama. Šume ostaju veliki problem i u Glazgovu, sa više od 100 svetskih lidera koji su obećali da će okončati krčenje šuma do 2030. godine. Seča drveća doprinosi klimatskim promenama jer osiromašuje šume koje apsorbuju velike količine CO2, gasa za grejanje.
Zaključak – predložena rešenja
1. Kosovo ima stalnu nestašicu i prekid u snabdevanju pijaćom vodom. Kosovu ne nedostaju padavine i reke, ali nedostaje voda. Jer, većina njegove vode i padavina se ne sakuplja već distribuira kroz reke van njegovih granica. Kosovo je mala i planinska zemlja. Klima mu je kontinentalna. U proleće i leto ima dovoljno padavina, pa čak i poplava. Ali opet, vode je malo, a pored štete od poplava obično dolazi do nestanka struje. Dakle, umesto da voda u izobilju koristi celom društvu, dešava se suprotno. Od obilja vode do znatne nestašice vode za piće do nestanka struje i mogućih suša, skoro ekstremnih, u nekim slučajevima.
Ono što treba hitno uraditi sa vodama, pre svega, jeste stvaranje planinskih akumulacija, u vidu malih jezera, koja stvaraju sporiji odvodni tok, a imaju oblik fontane. Ovim vodama se može upravljati za piće, poljoprivredu i stočarstvo, pošto je Kosovo planinska zemlja, sa perspektivom za razvoj gazdinstava i planinskih gazdinstava. Takođe, prisutan je biljni i planinski životinjski svet. Stoga se mora održavati i razvijati.
2. Šume su značajno smanjene izgradnjom, bespravnom sečom i erozijom koja nastaje zbog toga. Nezakonita seča drveća za fabrike i peći za grejanje – 90 odsto domaćinstava koristi fosile za grejanje – smanjila je šumske površine i smanjila broj stabala do njihovog izumiranja. Dakle, nije cela šumska površina, čak i ovako smanjena kao što vidimo u statistici gde se navodi da čini 45 odsto celog Kosova – naseljena drvećem i biljkama.
Šume se moraju hitno zaštititi zakonom. Zakonom koji Skupština ne usvaja od 2019. godine. A od ’99. pa na dalje nema skoro nikakve brige o šumama. Pre ’99, bilo je nekontrolisano korišćenje šuma kroz organizovanu kolonijalno-eksploatatorsku korupciju.
3. Ogroman nedostatak vode uz nekontrolisanu i sumanutu seču šuma uticao je na neminovno izumiranje polja, plodnog zemljišta i šuma. To je uticalo na porast temperatura i postepenu promenu vremena. Čak i na Kosovu, plastika, fosili i đubre postali su problem koji se ne može rešiti. U gradovima su već kreirani dnevni prikazi sa deponijama smeća. Takođe, voda iza akvadukta je skoro zagađena.
U međuvremenu, jedini način za proizvodnju električne energije ostaje ugalj. Elektrane i sagorevanje uglja svrstali su Prištinu, glavni grad Kosova, nekoliko puta među najzagađenije gradove, ne samo u Evropi već i u svetu.
Neprekidno nestajanje drveća i elektrane ne samo da su degradirale šume i polja, već možemo reći da su već zatrovale vazduh Kosova, i nepovratno uticali na zdravlje njegovih stanovnika. Klimatske promene su već napisano poglavlje, gde smo i mi autori, ali pre svega glavni akteri. Klimatske promene nisu samo pitanje životne sredine, već i pitanje zdravlja.
Pitanje nije da li treba da intervenišemo. Pitanje je da li možemo nešto da uradimo, i ako možemo, šta možemo da uradimo, pre nego što postane nemoguće intervenisati. U drugoj polovini ovog veka možda nećemo imati ovu šansu.
____________________
Literatura:
https://www.ammk-rks.net/repository/docs/Raporti_GHG_2014-2019_(final_ueb_version).pdf
https://www.youtube.com/watch?v=PX9IyvHcIss
https://bbgreenkosova.com/2020/09/28/pyjet-po-vuajne-nga-ndotja-shpyllezimi-dhe-prerja-ilegale/
https://www.ammk-rks.net/repository/docs/2._Treguesit_e_ndryshimeve_klimatike.pdf
https://indep.info/wp-
https://indep.info/wp-content/uploads/2019/03/HIDROCENTRALET_NE_KOSOVE_PROBLEMET_DHE_POTENCIALI_I_TYRE_REAL_BGF_INDEP.pdf