Septembar 3, 2021 | Petak
Sve veći broj dokaza pokazuje da žene, kada učestvuju u mirovnim procesima, imaju veće šanse da postignu održive mirovne sporazume koji su trajniji i bolje sprovedeni.[1]
U poslednje dve decenije, Kosovo je tri puta bilo za pregovaračkim stolom. Mirovni pregovori u Rambujeu (1999) i pregovori u Beču (2007) nisu bili uspešni. Kada je reč o trenutno aktivnim – pregovorima u Briselu koji su počeli 2011. godine, mogući završetak se ni ne nazire.
Ono što je tipično za sva tri procesa, žene nisu bile značajno zastupljene za stolom. Međutim, rezultati tih pregovora imali su/imaju jednak ili čak značajniji uticaj na njihove živote.
Broj mesta za pregovaračkim stolom je ograničen. Za žene koje upadnu potrebno je da se neko udalji. Logično je pitanje zašto bi neki muškarci za stolom prepustili svoja mjesta ženama?
„Da bi bile uključene, mora postojati dovoljno visoka cena isključenosti – mora ih koštati više da vas ne puste unutra nego da vas puste“ / Karin Hernmark, ambasadorka Švedske na Kosovu (na konferenciji NDI o uključivanju žena za pregovaračkim stolom u Prištini)
Ako žene na Kosovu žele da imaju mesto za pregovaračkim stolom, izgleda da je sada savršen trenutak da to zahtevaju.
Na desetogodišnjicu početka pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine u Briselu, na osnovu istraživanja koje je sprovela NDI, oko 50 % ispitanika ne veruje da će pregovori rezultirati konačnim dogovorom u narednih pet godina. Oko 30 % njih ne misli da će ikada postići sveobuhvatni sporazum.
Sa druge strane, 90 odsto ispitanika smatra da bi žene trebalo uključiti za pregovarački sto.
Sa drugom predsednicom, 44 poslanice (od 120), pet ministarki u Vladi (od 15), Vladin program rodne ravnopravnosti koji je predviđao lobiranje za uključivanje žena u pregovore sa Srbijom, razumno je očekivati od njih da pokrenu ovo pitanje.
Da ne zaboravimo, predsednica Vjosa Osmani bila je kandidat za poslanika sa najviše glasova u istoriji Kosova tokom prošlih izbora. Većina kandidatkinja (33) osvojila je mesta na prethodnim kosovskim parlamentarnim izborima bez rodnih kvota. Sve ovo pokazuje veliku podršku koju predstavnice imaju među građanima Kosova.
Sada je vreme da žene u institucijama počnu da koriste svoj glas za ostvarivanje feminističkog programa i zahtevaju jednaku zastupljenost za svakim stolom za kojim se odlučuje, ne samo pregovaračkim. Sada je na njima da svojim muškim kolegama pokažu cenu tog isključenja i zašto je ključno da ih imamo za stolom.
Uključivanje žena za pregovarački sto na Kosovu projekat je SPEU, koji realizuje NDI. Tokom prethodnih meseci, NDI je održala 6 okruglih stolova u različitim regionima Kosova i sprovela istraživanje na ovu temu. NDI je takođe organizovala konferenciju u Prištini sa ambasadorkom Švedske Karin Hernmark i DSRSG Beri Lin Friman i ženama u akademskim krugovima.
Milica Radovanović – istraživač Nove društvene inicijative
[1] https://www.cfr.org/womens-participation-in-peace-processes/why-it-matters