Kosovo i klimatske promene – gde smo i šta da radimo? – Fjola Caka

Klimatske promene su dugotrajna promena u klimatskom sistemu uglavnom uzrokovana ljudskim aktivnostima, što potvrđuje više od 99 % proizvedenih naučnih rezultata prema nedavnoj Cornell studiji. Ljudske aktivnosti, kao što su proizvodnja energije na fosilna goriva, promene u korišćenju zemljišta i preferencije potrošnje, doprinele su povećanju emisije gasova staklene bašte do nivoa bez presedana.

Zbog sve veće emisije gasova staklene bašte, svaka od poslednje četiri decenije bila je sukcesivno toplija, pri čemu su poslednje dve imale globalnu površinsku temperaturu za oko 1 ^oC višu nego 1850-1900. god. Prema najnovijem izveštaju IPCC-a, svi regioni u svetu trenutno imaju drugačiju klimu u poređenju sa onom početkom ili sredinom 20. veka. Mnogi gradovi i druga ljudska naselja trpe sve više negativnih uticaja klimatskih promena, kao što su povećane srednje temperature, učestalost ekstremnih toplota i porast nivoa mora, zajedno sa obalnim poplavama i erozijom. Nekim ostrvskim zemljama čak preti poplava, gubitak teritorije ili integriteta i povećana migracija izazvana klimom

Kosovo se suočava sa povećanim temperaturama, pri čemu su poslednje dve decenije bile najtoplije, praćene povećanom učestalošću toplotnih talasa, suša, šumskih požara, kao i poplava. Ovi događaji negativno utiču na ljudsko zdravlje, fizičku infrastrukturu, poljoprivredne prinose, ekosisteme i bioraznolikost i pružanje usluga – što sve povećava ekonomske troškove i društvene razlike (pošto nemaju svi ista sredstva za kretanje ili prilagođavanje).

Prema najnovijem izveštaju IPCC-a, Zapadni Balkan (kao planinski region) se smatra jednim od svetskih žarišta klimatskih promena, a zbog ograničenih kapaciteta i resursa za prilagođavanje očekivanim uticajima prilično je ranjiv. Pošto se očekuje da će se Kosovo suočiti sa povećanjem učestalosti i intenziteta već tekućih klimatskih uticaja, neophodno je prilagoditi se predviđenim promenama i smanjiti rizike, ranjivosti i ekonomske gubitke. 

Bez obzira na klimatske obaveze preuzete Pariskim sporazumom, svet još uvek nije na putu da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 ^oC. Novi rekord globalnih koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi od 412,5 ppm je dostignut 2020. godine, nivo viši nego u bilo kom trenutku tokom proteklih 800.000 godina! Nakon uobičajenog posla, globalno zagrevanje će se nastaviti bržim tempom, donoseći sve teže klimatske uticaje svuda i mnoge nepoznanice.

Kosovo nije član UNFCCC-a niti je potpisalo Pariski sporazum, stoga ne podnosi Nacionalno utvrđene doprinose niti izveštaje o ciljevima za postizanje napretka. Međutim, ono je potpisnica Ugovora o Komitetu za energetiku, i iako je njen doprinos globalnim emisijama skoro zanemarljiv, Kosovo se obavezalo da će smanjiti svoje emisije vezane za energiju za 25 % do 2020. godine. Iako je zemlja izjavila da je na putu da postigne te ciljeve (za koje se kasnije činilo da su postignuti sagorevanjem drvne biomase u domaćinstvima, a ne ulaganjem u obnovljive izvore energije) i dobrovoljno se javila da poveća obaveze, emisije povezane sa energijom i dalje su najveće u zemlji, što čini 86 % ukupnih emisija u 2019. 

Dok Kosovo izrađuje svoju Nacionalnu strategiju razvoja i Nacionalni plan za energiju i klimu, od suštinske je važnosti da se utre put ka dekarbonizaciji energetskog sektora i prilagođavanju predviđenim uticajima klimatskih promena na osnovu procesa planiranja zasnovanog na činjenicama, dobro informisanih i inkluzivnih procesa. Potencijalne mere dekarbonizacije uključuju povećanje mera energetske efikasnosti u zgradama, povećanje obnovljivih izvora energije i skladištenja baterija, poboljšanje javnog prevoza i infrastrukture za pešačenje i biciklizam, regeneraciju šuma, promovisanje održivog upravljanja poljoprivrednim zemljištem i prakse proizvodnje hrane, kao i pravilno upravljanje otpadom. Ove mere ne doprinose samo smanjenju visokog zagađenja vazduha u zemlji i njegovog regionalnog uticaja, već doprinose i smanjenju emisije gasova staklene bašte u zemlji, stvaranju novih radnih mesta i poboljšanju zdravlja i blagostanja. Prema tome, Kosovo treba da neguje partnerstva sa više zainteresovanih strana i razvija realne planove za ubrzanje smanjenja karbonskog otiska u zemlji.

Fjola Caka – Arhitekta, sociolog, urbanista. Kandidat za doktorske studije u oblasti upravljanja životnom sredinom. Klimatski ambasador GYCN-a.