Kosovo je mala zemlja, ali sa velikim pričama – Samir Karahoda autor filma „Raseljen“

Uprkos društveno-ekonomskim poteškoćama, 2021. je označena kao zlatna godina za kosovsku kinematografiju. Filmski stvaraoci sa Kosova uspeli su da premijerno prikažu svoje filmove i osvoje nagrade na najpoznatijim svetskim filmskim festivalima. Sve je počelo u februaru 2021. godine, kada je film „Košnica“ Bljerte Bašoli ušao u istoriju postavši prvi strani film koji je osvojio tri glavne nagrade na Sundance Film Festivalu. Film je osvojio Nagradu publike, Nagradu za režiju i Veliku nagradu žirija Svetske kinematografije. „Brdo na kojem lavice riču“ Ljuane Bajrami nominovan je na Filmskom festivalu u Kanu, za najbolju kameru, dok je film Norika Sefe „U potrazi za Venerom“ bio još jedna uspešna priča, koji je osvojio brojne nagrade na filmskom festivalu u Roterdamu, Hong Kongu, Veneciji i Sarajevu. U septembru je film Kaljtrine Krasniqi „Vera sanja o moru“ nominovan u pet kategorija a osvojio je dve nagrade na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.

Nakon što je svoju međunarodnu premijeru imao na Filmskom festivalu u Kanu, film „Raseljen“ Samira Karahode osvojio je nagradu za najbolji kratkometražni film na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF) i direktno se kvalifikovao za Oskara 2022. Da bismo saznali više o filmu, intervjuisali smo autor Samira Karahodu.

• O čemu govori film „Raseljen“ i kako ste došli na ideju da napravite ovaj film?

„Raseljen“ je priča zasnovana na istinitoj priči o najuspešnijem stonoteniskom klubu na Kosovu, stonoteniski klub „Lidhja e Prizrenit“ (Prizrenska liga), iz Prizrena. Film se bavi temom za koju smatram da je trebalo ranije obraditi, a to je kako se naši sportisti i deca nose sa nedostatkom prostora za razvoj svog talenta. Tako kroz sport, stoni tenis, ja kao umetnik šaljem poruku i istovremeno pokušavam da podignem svest o ovom problemu proširujući ga na druge aspekte i teme, poput zanemarivanja sportista ili migracije, što je problem sa kojim se naše društvo i danas suočava.

Sa ovom preprekom sa kojom se suočavaju naši sportisti prvi put sam se susreo tokom 2004-2005 godine i od tada se u ovom klubu još uvek ništa nije promenilo. Naprotiv, čak i danas, dok mi pričamo, sportisti nastavljaju da vežbaju u neadekvatnim uslovima. Tako da je njihova priča nažalost ostala ista.

• Film je dobio glavnu nagradu na filmskom festivalu u Torontu/TIFF. Kakve je komentare dobio film od žirija i filmskih kritičara?

Film je imao i ima izuzetno dobar i obećavajući put. Naša poslednja nagrada na filmskom festivalu u Torontu (TIFF) jedna je od najvećih nagrada koje sam ikada dobio, jer je TIFF priznat kao najveći javni festival na svetu i jedan od najvažnijih festivala u Severnoj Americi. Takođe, festival se nalazi u kategoriji TOP 5 najznačajnijih svetskih festivala. Tako smo ovom nagradom stekli pravo da započnemo sledeće važno putovanje, nominaciju za Oskara. Film je uglavnom ocenjen zbog teme i oblika priče kojom sam se bavio i istovremeno, oba filma ocenjena su i zbog fotografije kao ključnog sastavnog dela naracije.

• Koliko je za vas kao autora filma važna nagrada osvojena na TIFF-u?

Naravno da je nagrada TIFF-a prestižna i izuzetno važna nagrada, nagrada koja otvara nove mogućnosti, nagrada koja nema cenu, ali je ulaganje u budućnost. Međutim, želim da dodam da je naše učešće na filmskom festivalu u Kanu verovatno najveća stvar koju smo imali do sada. Tako sam nakon predstavljanja filma u Kanu lično primio mnogo ponuda i nastavljam da prihvatam ponude iz različitih zemalja sveta za saradnju i mogućnosti za podršku budućim projektima koje pažljivo razmatram i procenjujem, i ne želim da radim nešto što mi emocionalno ne leži. Svojim prisustvom u Kanu sam mnogo bolje shvatio koliko je važno učešće i koliko može uticati na transformaciju autora tamo gde se otvaraju vrata i mogućnosti za buduće projekte.

• Šta sugerišete mladim filmskim stvaralacima?

Ne žurite! Kosovo je mala zemlja, ali ima velike priče. Činjenica da je Kosovo malo ne znači da smo mi mali. Radio sam na oba filma sa 100% kosovskim timom, i to najbolje dokazuje da bez obzira u kojoj zemlji živimo, pod kojim uslovima radimo, kada se okupimo, jednaki smo i možda čak i jači od mnogih razvijenijih zemalja, dakle govorim sa filmske tačke gledišta. Rad, rad, rad … veliki rad jednog dana će se svakako ceniti, ako ne ovde, negde će se ceniti i otvoriće nove mogućnosti. Mislim da ne bismo trebali imati predrasude da sa životom na Kosovu ne možemo postići ništa! Mi smo demokratska i otvorena zemlja, prilike bismo trebali sami tražiti radom, a ne pritužbama! Dobar rad, posvećenost, konsultacije i saradnja sa kolegama su oblici koje sam uvek primenjivao i mislim da se isplatilo.     

• Kakva su očekivanja na dodeli Oskara?

Ne bismo trebali biti euforični, istovremeno smo i kandidat za Evropsku filmsku akademiju gde nas je filmski festival u Kanu nominovano za najbolji evropski film, poznat kao evropski Oskar. Još uvek procenjujemo i preispitujemo strategiju da li da se ove ili sledeće godine prijavimo za Oskara. Budući da film ima izuzetno uspešnu putanju kroz festivale u nepuna tri meseca, bićemo prisutni na preko 20 festivala koje smo odabrali, s obzirom da smo dobili više poziva. Učešćem na dodeli Oskara mislimo da bismo skratili život filma, ali ipak imamo još malo vremena da odlučimo, važna je odluka za koju mislim da bismo trebali dobiti još neke savete od ljudi u industriji i sa sličnim iskustvom. Međutim, nominacija sa festivala poput TIFF-a daje nam nadu jer je to izuzetno važan festival posebno u SAD-u i zasigurno će imati drugačiju percepciju od članova filmske akademije.

Planovi za budućnost?

Kao što sam prethodno spomenuo, trenutno razmatram neke potencijalne projekte i ideje za razvoj, ali sam istovremeno pod pritiskom zbog izuzetno zanimljivih ponuda koje dolaze iz različitih zemalja o kojima takođe razmišljam. Međutim, život na Kosovu nastavlja se kao i uvek i nadam se da ću uvek ostati isti i ponosan što ću se predstaviti kao Kosovar.