27 маја, 2021 | Cetvrtak
Marginalizovane grupe često se smatraju teretom. Budući da su u nepovoljnom položaju u društvu, neophodne su afirmativne mere i određena podrška kroz različite šeme socijalne pomoći kako bi im se pomoglo da postignu jednake uslove. Iako se mnogi osećaju diskriminisanim pozitivnim merama, ta sredstva nisu problem. Glavni problem je što se mere za osnaživanje marginalizovanih grupa preduzimaju odvojeno od ostalih mera, a u većini slučajeva nisu ni prioritetne. Suočeni sa stvarima poput ekonomskih poteškoća, pretnji po bezbednost i javno zdravlje i geo-političkih pitanja, opšti pristup je bio da marginalizovane grupe mogu da sačekaju.
Važno je shvatiti da, iako se osnaživanje marginalizovanih grupa uglavnom tretira odvojeno od ostalih pitanja, one se međusobno ne isključuju. Sasvim suprotno. Propust da se zadovolje potrebe i obezbedi da se svi glasovi čuju i da su uključeni u sva polja ima posledice koje se prenose na gotovo sve – ekonomiju, bezbednost, opšti napredak i mir.
Tradicionalno, uključivanje marginalizovanih grupa posmatralo se kroz tri perspektive – kao sredstvo za poštovanje ljudskih prava, kao zakonski uslov i kao platforma za poboljšanje nečijeg imidža. Iako je prva perspektiva glavni argument koji se koristi javno, druga dva su razlozi zbog kojih imamo barem određenu raznolikost u našem društvu. Ipak, osim što je to prava stvar, postoje brojne koristi od uključivanja marginalizovanih grupa koje bi različitim subjektima trebalo da daju dodatni podsticaj da povećaju svoje napore da budu inkluzivniji.
Uključivanje marginalizovanih grupa u osmišljavanje i kreiranje politike i programa obezbeđuje efikasnija rešenja za probleme sa kojima se suočavaju u svim poljima. Kada se vlada na pravi način bavi sa više pitanja, povećava se zadovoljstvo njenim učinkom, što se zauzvrat pretvara u povećanu izbornu podršku. U privatnom sektoru raznolikost i inkluzija imaju neposredan uticaj na povećanje produktivnosti, efikasnosti, inovacija i kreativnosti, što zauzvrat pomaže kompanijama da osvoje nova tržišta i prošire svoje poslovanje. Postoje kontinuirani dokazi da inkluzija nije samo dobro delo za pomoć ugroženima, već investicija sa visokim prinosom za društvo u celini.
Na Kosovu smo postigli određeni napredak u našim naporima za različitost i inkluziju, ali može se učiniti još mnogo toga. Ključno je obezbediti da se napori na osnaživanju usredsrede na unapređenje položaja ljudi, dajući im mogućnost da budu zastupani i nezavisni. Podrška u obliku pomoći i socijalne pomoći nije dovoljna za osnaživanje lica sa invaliditetom, etničkih manjina i drugih ugroženih grupa. Ova sredstva nude trenutno olakšanje, što nije održivo. To često stvara i zavisnost koja postaje začarani krug.
Osnaživanje marginalizovanih grupa, sa fokusom na žene i mlade, u središtu je Fondacije Jahjaga. Radimo na povećanju kapaciteta i nudimo mogućnosti marginalizovanim grupama koje im omogućavaju da se finansijski osamostale, što je posebno važno za žrtve rodnog nasilja, koje se često vraćaju zlostavljaču zbog nedostatka alternativa. Kroz različite programe takođe radimo na tome da promenimo priču o marginalizovanim grupama, iz slabih i zavisnih, u jake, otporne i sposobne da daju svoj doprinos u svojim zajednicama i društvu. Takođe se kontinuirano fokusiramo na prednosti raznolikosti i inkluzije, kao sredstva za angažovanje različitih zainteresovanih strana u takvim naporima. Ovaj višedimenzionalni pristup osmišljen je tako da unapredi položaj pojedinca iz marginalizovanih grupa i omogući im da pređu sa zavisne nege na resurse koji mogu doneti neophodne promene.
Ne možemo postići značajan napredak bez marginalizovanih grupa. Oni su nam potrebni za postizanje razvoja za kojim čeznemo. Kao takvi, njihovo uključivanje na svim poljima nije teret koji nosimo, niti „nesebično dobro delo“. To je oblik angažovanja više resursa u radu za budućnost kakvu želimo i iz tog razloga ne možemo priuštiti da marginalizovane grupe ostavimo da čekaju dok se ne reše druga pitanja.
Brikena Avdulji – izvršna direktorka Fondacije Jahjaga