30 Juni, 2016 | Cetvrtak
Informativni i kulturni centar EU u Prištini održao je raspravu u panelu u sklopu programa EU
razgovori o zaštiti životne sredine na Kosovu. Rasprava je bila deo dvomesečne kampanje
EUICC-a o održivosti životne sredine, održavajući izazove sa kojima se Kosovo suočava u
pogledu životne sredine, sa fokusom na kvalitet vazduha, glavne zagađivače i dugoročni uticaj
seče šuma na životnu sredinu. Panel se sastojao od ekologa, istraživača i stručnjaka za pitanja
životne sredine, koji su dali pregled trenutnog stanja životne sredine na Kosovu.
Na osnovu izveštaja o napretku za Kosovo 2015. godine, zakoni koji dovode do povećanja
izazova u pogledu životne sredine na Kosovu nisu u potpunosti usklađeni sa komunitarnim
pravom ili primenjeni. Osim toga, ostvareno je malo napretka u primeni komunitarnog prava u
oblasti zaštite prirode, a obim nezakonite seče je i dalje previše veliki za održivo upravljanje
šumama. Sistem za praćenje kvaliteta vazduha je opremljen, ali nije u celosti funkcionalan.
Pored toga, izveštaji o kvalitetu vazduha Kosovske agencije za zaštitu životne sredine ne sadrže
spisak ili merenja zagađivača vazduha i zagađenja iz glavnih izvora (posebno iz termoelektrane
Kosovo A). RIT Centar za energiju i prirodne resurse sproveo je studiju korišćenja drva za ogrev
u domaćinstvima na Kosovu, koja je otkrila da se godišnje potroši 2,05 miliona kubnih metara
drva. To je otprilike 1,2-1,3 miliona kubnih metara više nego što je zakonom dozvoljeno da se
seče, prema proceni Norveške šumarske grupe i Ministarstva poljoprivrede na Kosovu.
„Svaki pojedinac udiše 11.000 litara vazduha dnevno i to nas tera da razumemo značaj kvaliteta
vazduha koji održava život ili uzrokuje smrt“, navela je u panelu Ljearta Holaj, istraživač na
Institutu za razvojnu politiku (INDEP), skrećući pažnju na kvalitet vazduha koji udišemo svakog
dana. Gđica Holaj je izrazila zabrinutost u pogledu niskog nivoa interesovanja kosovskih
institucija i javnosti za zagađenje vazduha i klimatske promene, upućivanjem na različite
izveštaje objavljene u toj oblasti od strane kredibilnih međunarodnih institucija (npr. Svetska
banka) poslednjih godina. Prema rečima gđice Holaj, najveći zagađivači vazduha su industrije sa
velikim fabrikama, kao u oblasti energetike i transporta. Javne institucije često racionalizuju
nedostatak napretka u pogledu zaštite životne sredine navodeći da je privredni razvoj prioritet.
INDEP je pokrenuo projekat sa opštinama za uspostavljanje fonda za energetsku efikasnost, koji
može da pomogne da se smanji potrošnja energije zasnovana na korišćenju uglja.
Agron Bektaši, direktor Regionalnog centra za životnu sredinu (REC) govorio je o seči šuma i
njihovoj degradaciji u našem regionu, naglašavajući opasnost koju nezakonita seča i požari u
divljini predstavljaju po naše šume. Seča šuma ugrožava i bioraznolikost i ravnotežu ekosistema,
naveo je g. Bektaši. On je seču šuma na Kosovu okvalifikovao kao krivično delo protiv životne
sredine i apelovao je na institucionalnu i društvenu mobilizaciju da se bori protiv te pojave, koja
preti kako zdravlju šuma tako i kvalitetu našeg vazduha. Naglasio je dosledne napore koje REC
ulaže u to da obavesti javnost i podigne svest u vezi sa problemima u pogledu životne sredine.
„Kao što svi znamo, naš vazduh pročišćavaju šume“, izjavila je Krenare Saljihu, stručnjak za
upravljanje šumama. Konstatovala je da je pošumljavanje polako postalo prioritet vlade,
međutim, potreno je uraditi još toga, posebno od strane Odeljenja za šume pri Ministarstvu
poljoprivrede, Regionalne agencije za šume, kao i Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja, sa većom ulogom u praćenju zdravlja šuma. Gđica Saljihu je upozorila na poteškoće
oko kažnjavanja onih koji nezakonito seču šume, uzimajući u obzir to da su izvršioci obično lica
koja izdržavaju porodice, a koja pokušavaju da steknu prihod, ali je naglasila i loš pravni sistem
koji zaostaje sa primenom sankcija, što utiče na ponovno pošumljavanje i seču šuma u
dugoročnom smislu. Osim toga, naglasila je značaj Kosovskog nacionalnog programa za zdravlje
šuma i Nacionalnog programa za pošumljavanje i ponovno pošumljavanje, a koji ima podršku
Međunarodne konvencije za zdravlje šuma (ICP Forest). Očekuje se da će Kosovo postati član
2016. godine, gde članovi mogu da prate zdravlje šuma i zagađenje vazduha u svojoj zemlji i da
to prijavljuju u sedište ICP Forest-a u Nemačkoj. „Postavljena su 32 mesta za praćenje kako bi se
prijavljivalo zdravlje šuma i kvalitet vazduha u našoj zemlji, u sklopu te Konvencije“, izjavila je
gđica Saljihu.
Čed Brigs iz Global Interconnections-a i RIT Kosova, naglasio je nedostatak obnovljivih resursa
na Kosovu, kao što je voda, i izazove u pogledu loših postrojenja za tretman otpadnih voda.
Konstatovao je da većina vode odlazi na snabdevanje domaćinstava, komparativno veoma malo
na industriju, a velika količina odlazi do Kosovskog sistema za distribuciju energije (KEDS) i to,
samo po sebi, ograničava kapacitete za proizvodnju obnovljive energije, izjavio je g. Brigs. G.
Brigs je skrenuo pažnju na još jednu stvar, zagađenje u zatvorenim prostorima, što može dovesti
do različitih respiratornih bolesti lokalnog stanovništva. Ilustrovao je način na koji su voda i
energija u vezi, čime nedostatak jednog uslovljava drugo, zbog čega se zaštiti životne sredine
mora dati prioritet.
U zaključku, članovi publike su konstatovali da, često, nedostatak koordinacije između civilnog
društva i vladinih institucija narušava napredak u datom sektoru, posebno korišćenje Kosovskog
eko fonda koji je uspostavljen na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Korišćenje biomase je
preporučeno kao zamena za drvo, kako bi se sprečila seča šume prema sadašnjem nivou. članovi
publike su naglasili i zabrinjavajući nivo emisije CO2 koji uzrokuje veliki saobraćaj, a posebno
određene industrije, što je nešto za šta se nadaju da će vlada uskoro naći rešenje.