Kolektivni pristup koji je potreban u rešavanju ekoloških izazova na Kosovu

Obraćanje ambasadorke Apostolove na sastanku sa gradonačelnicima kosovskih opština organizovanom u okviru kampanje u vezi sa životnom sredinom

Poštovani gradonačelnici, dame i gospodo,

Želela bih da vam svima zahvalim što ste došli ovde ovim specijalnim povodom. Srećna sam što sam ovde sa svima vama, predstavnicima iz različitih opština.

Stoga, dozvolite nam da iskoristimo ovu specijalnu priliku i da diskutujemo o životnoj sredini na Kosovu, kao i o tome kako da je poboljšamo.

Danas je Evropska unija jedan od onih aktera koji su na čelu svetskih napora u cilju poboljšanja životne sredine. Tokom godina već je investirala stotine miliona da bi se došlo do ovih poboljšanja, a ovo isto važi i za Kosovo.

Evropska unija je unapredila postojeća ekološka pravila i zakone, koji su implementirani i izvršavaju se. Pozivamo vas da razmislite o poboljšanjima koja vi možete da donesete u ovom pogledu. Ne samo zbog toga što je sektor životne sredine jedan od krucijalno važnih sektora za put Kosova prema Evropskoj uniji, već prevashodno zbog toga da bi se poboljšao životni standard ljudi na Kosovu.

Jedna od glavnih stvari jeste to da ljudi na Kosovu treba da budu svesni problema sa životnom sredinom koje trenutno imamo u celom svetu, pa i na Kosovu. Ekološki izazovi sa kojima se suočavamo u današnje vreme nisu samo problem Kosova. To je globalni problem i treba da se rešava kao takav. Potreban nam je integrisan i kolektivni pristup, gde će različiti zainteresovani akteri preuzeti odgovornost i problem u svoje ruke.

Da se pogledamo u oči. Kosovo ima mnogo koraka koje treba da načini da bi poboljšalo životnu sredinu. Kosovo se još uvek suočava sa značajnim izazovima u pogledu zagađenosti vazduha, vode, energetske efikasnosti i upravljanja otpadom.

Trenutno stanje upravljanja otpadom predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje i životnu sredinu. Kosovo još uvek ima mnogo prostora za poboljšanja, po pitanju sakupljanja, odvajanja, recikliranja, sistema za tretman, kao i u pogledu infrastrukture upravljanja otpadom.

Ljudi iz vaših opština su u svom svakodnevnom životu pogođeni ovim zagađenjima. Prelepa jezera i šume zagađeni su otpadom; školska deca nemaju priliku da se igraju napolju zbog zagađenog vazduha. Razmislite kakav bi efekat jedan integrisani pristup na celom Kosovu imao na njihove živote, na ljude i omladinu Kosova.

Evropska unija je izradila strategiju da se korak po korak bori sa izazovima po pitanju životne sredine. Sa konceptom najpre za smanjenje stvaranja otpada, zatim za ponovno korišćenje proizvoda, i, najzad, sa recikliranjem proizvoda, Kosovo može da načini značajna poboljšanja. I opet, pozivam vas da razmišljate o rešenjima u vezi sa ova tri elementa.

Ipak, EU nije na Kosovu radi preuzimanja odgovornosti kosovskih institucija. Vi ste oni koji treba da preuzmu odgovornost za poboljšanje životne sredine na Kosovu. Vi ste oni koji treba da preuzmu u sopstvene ruke problem životne sredine i život naroda Kosova.

Danas Kosovo sve više izrađuje zakonodavstvo koje se odnosi na životnu sredinu.  Sledeći korak je da se to sprovodi. Zatim, naredni korak će biti izvršavanje. Ne samo od strane centralne vlade, već takođe i od opština, zajedno sa organima za sprovođenje reda i zakona. Izvršavati pravo ljudi da imaju zdrav život i čistu životnu sredinu.

Uključite civilno društvo u proces ekoloških poboljšanja. Zajedno možete dopunjavati jedni druge. Nastupajte zajedno kako biste našli efikasna rešenja sa pozitivnim uticajem na kvalitet života u zajednicama.

Tek tada će EU moći da vam delotvorno pomaže kod izazova sa kojima se suočavate po pitanju životne sredine i upravljanja otpadom. Imamo nešto što je Evropska unija već uradila tokom proteklih godina. Evropska unija je već dala 10 miliona EUR (IPA 2018) i planirala je da investira još 10 miliona EUR (IPA 2019) za podršku za upravljanje otpadom na Kosovu.

Za godine koje dolaze mi pripremamo još projekata za upravljanje otpadom, kako bismo izbegli zagađivanje reka, jezera i polja na Kosovu. Ovo obuhvata i izgradnju nove deponije u Peći, kao i zatvaranje mnoštva nelegalnih deponija. Najvažnija stvar je to da će od ovih aktivnosti koristi imati sve opštine.

Finansije EU će biti iskorišćene da se pruži podrška opštinama za poboljšanje upravljanja sakupljanjem otpada, praksi odlaganja, kao i za poboljšanje postojeće infrastrukture.

Trenutne postojeće prakse u državama članicama EU za bavljenje otpadom nude mnogo izbora i modela koje Vlada Kosova može da izabere i implementira.

Počnite razvitkom cirkularne ekonomije, koja predstavlja alternativu tradicionalnoj lineranoj ekonomiji („iskoristi i odbaci“), gde zadržavamo resurse u upotrebi što god je duže moguće, izvlačimo maksimum vrednosti iz njih dok su u upotrebi, pa zatim vraćamo i regenerišemo proizvode i materijale na završetku njihovog upotrebnog životnog ciklusa. Glavna ideja je da se svi proizvodi koriste na način koji je najviše održiv. Narod i vlada će da preuzmu odgovornost tokom čitavog ciklusa proizvoda. Zagađivač plaća.

Ono što je najvažnije, kosovski građani moraju da postanu svesni toga da otpad ima vrednost i da tako treba i da se odnose prema njemu. Da se istaknu stvari koje mogu sa tim da se rade. Ovde se takođe radi i o malim, postepenim promenama u životima ljudi.

Oni mogu da počnu da razdvajaju otpad kod kuće, što će stvoriti prilike i mogućnosti za ponovnu upotrebu i recikliranje otpada. Na primer, u EU se danas preko 50% otpada reciklira. Kosovo treba da se približi tom broju.

EU je na Kosovu da pruži podršku i pomoć da poboljšate životnu sredinu i upravljanje otpadom.

Ali, delotvorne mere mogu da se preduzmu samo sa integrisanim pristupom. Samo sa svešću među građanima mogu da se načine stvarne promene. Samo sa posvećenošću vas, vlade Kosova, načiniće se značajna poboljšanja.

Iz tog razloga, pozivam vas da razmenjujete i iznosite svoje ideje za poboljšanje životne sredine i za upravljanje otpadom na Kosovu.