Stručno usavršavanje i osposobljavanje na Kosovu

Informativni i kulturni centar EU u Prištini priveo je kraju dvomesečnu kampanju o obrazovanju i pismenosti, različitim aktivnostima kojima su se osvrnuli i razmotrili aktuelni obrazovni sistem i izazove i mogućnosti.

U žiži priloga ovog meseca razgovora EU nalazi se panel diskusija na temu stručnog usavršavanja i osposobljavanja (SUO) na Kosovu, koja je održana 19. maja a čiji su panelisti dolazili iz institucija, međunarodnih organizacija i privatnog sektora. U panelu su razmotreni aktuelni programi za stručno usavršavanje i osposobljavanje na Kosovu, potrebne reforme i međunarodne inicijative usmerene ka podržavanju lokalnog institucionalnog razvoja kao i način na koji se mogu osmisliti novi programi SUO kako bi odgovorili na zahteve tržišta rada.

Izveštaj o napretku Evropske komisije za 2015. godinu naglašava da “…aktuelni sistem za stručno usavršavanje i osposobljavanje (SUO) ne ide u korak sa potrebama tržišta rada. Samo nekolicina programa SUO poseduje potrebne standarde za akreditaciju pri Nacionalnoj upravi za kvalifikacije.” Između ostalog, snažno se preporučuje da se mreža škola za SUO uskladi sa potrebama tržišta rada i da se ponovo razmotri pružanje programa za SUO.

Julia Leuther, vođa tima na projektu za stručno usavršavanje i osposobljavanje ispred Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) govorila je o izazovima SUO-a i mogućim odgovorima okrenutim ka iznalaženju održivih rešenja. Ona se osvrnula na neke od problema na koje se nailazi kako u teoriji tako i u praksi kao što je loša percepcija o SUO-u, veliko naginjanje ka akademskim zanimanjima, činjenica da se pojedinci opredeljuju za SUO kada nemaju drugih alternativa, mala zainteresovanost za stručnu praksu studenata dok privatni sektor često nije zainteresovan da ulaže u programe SUO a svi oni koji završe škole za SUO u ovom trenutku često ne uspevaju da se zaposle pošto nisu uspeli da steknu potrebne tehničke veštine. Državni i programi SUO-a igraju veoma značajnu ulogu u ovim oblastima. Na samom kraju njenog izlaganja, kao preostale izazove ukazala je na apatiju nastavnika u školama za SUO u smislu njihovog zanimanja, koje im je često sporedan posao, kao i nedostatak resursa dostupnim školama za SUO.

Argjentina Grazhdani, predstavnica projekta omogućenog podrškom Švajcarske pod nazivom Unapređivanje zaposlenosti mladih (EYE) kritičkim okom se osvrnula na sistem SUO na Kosovu, posebno na nemar lokalnih vlasti da ulože u ovaj poseban obrazovni segment. Najveći problem je, po njenim rečima, korelacija između privatnog sektora i škola. Prema rečima gđice Grazhdani, privatni sektor nema informacije o dostupnim programima stručnog usavršavanja za studente širom Kosova i o ljudskim kapacitetima koje ove škole nude tržištu rada. “Privatni sektor nije spreman za saradnju sa stručnim školama, dok opštinske vlasti takođe ne obaveštavaju diplomce škola za SUO o najvećim poslodavcima u zemlji gde bi mogli otići na praksu ili se zaposliti.” istakla je gđica Grazhdani. Odeljenja za ljudske resurse po kompanijama nemaju strateške planove kojima bi sagledali koji ljudski kapital treba dalje razviti za njihov sektor dok donosioci politike nisu usredsređeni na to da promene ovu situaciju, istakla je gđica Grazhdani. Još jedan problem prema rečima gđice Grazhdani jeste da svaki konkurs objavljen u javnom ili privatnom sektoru propisuje za kriterijum univerzitetsku spremu, kao osnovni uslov za dobijanje posla, što sprečava mlade ljude koji su završili stručnu školu, da se za njih prijave.

Međutim, predstavnik Agencije za stručno usavršavanje i osposobljavanje i obrazovanje odraslih (ASUOOO), g. Ragip Gjoshi identifikovao je neka od vladinih dostignuća u ovoj oblasti. On je naglasio da uprkos svim izazovima perspektiva i nije toliko pesimistična. G. Gjoshi je istakao da bi opštinske vlasti takođe trebalo da se pozovu na odgovornost za svrstavanje stručnog obrazovanja među prioritete, međutim i da nedostaje zakonodavstvo koje uređuje ovu oblast i ne odgovara zahtevima tržišta rada, istakao je g. Gjoshi.

Privatne kompanije kao što je Međunarodni aerodrom u Prištini (MAP) sklopile su javno-privatna partnerstva da bi se pozabavile pitanjem SUO-a. MAP je po potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnologije otvorio Institut službi aerodroma Limak, koji služi kao stručna škola vazduhoplovstva. Valentina Gara, portparolka MAP-a, iznela je reči hvale za Institut koji do sada funkcioniše dobro i čiji je cilj da pokrije prazninu u kosovskom obrazovnom sistemu kada govorimo o mladim ljudima koji žele da studiraju i rade u vazduhoplovnom sektoru. Institut je okrenut ka najboljim studentima koji su diplomirali na Univerzitetu u Prištini, pošto je njihov prioritet pronalaženje radnog mesta po završetku studija. Gđa Gara je naglasila da se, d bi se podstaklo više ovakvih partnerstava, mora smanjiti birokratija sa ciljem da se privatni sektor privuče za dalju saradnju.

Serija EU razgovora nastaviće se novom panel diskusijom na temu održivosti životne sredine, u sklopu naredne kampanje EUICC koja će biti pokrenuta tokom meseca juna i jula.