Juli 9, 2018 | Ponedeljak
Kada su osnovni parametri gradske infrastrukture bili planirani i rađeni, u vreme Jugoslavije, nije bilo predviđeno da će stanovništvo Prištine tako brzo da naraste do današnjih proporcija, niti da će doći do masovnih fluktuacija putnika koji odlaze i vraćaju se s posla. Čak i kad smo imali gradsku upravu i transformaciju sistema u posleratnom periodu, urbanističko planiranje i razvoj pretrpeli su velike korake unazad prouzrokovane teškim greškama u upravljanju i brojnim skandalima. Iako je poslednjih nekoliko godina bilo određenih naznaka poboljšanja, još uvek smo u veoma delikatnoj situaciji. Svakodnevni život u Prištini odražava urbani haos koji stvaraju izuzetno veliki brojavozila u gradu, sve veći broj stambenih projekata, smanjenje zelenih površina i sve veće zagađenje životne sredine. Postojeća urbanistička postavka i infrastrukturni kapaciteti u gradu su zagušeni dinamikom stanovnika i to se često pretvara u krupne ekološke probleme. Priština danas je suočena sa problemima zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, kanalizacije i efikasnosti vodosnabdevanja, između ostalog. Ako bismo to preveli u svakodnevna dejstva koja možemo da iskusimo živeći u gradu, mogli bismo ih prikazati ovako: zimi neprestano udišete zagađeni vazduh koji strašno deluje na vaše zdravlje, leti trpite nestašice vode zbog nepravilnog korišćenja i očuvanja vode, posle oluje ulice su poplavljene ne samo kišnicom nego i otpadnim vodama što uvodi zdravstvene rizike, prilikom skoro svakog odlaska i povratka sa posla izloženi ste prašini i izduvnim gasovima, a cele godine gazite kroz smeće dok hodate po ulicama, na putu do škole, posla i uopšte skoro svuda po gradu.
Priznajući situaciju onakvom kakva jeste, treba naglasiti četiri stvari: prvo, da je za državna rešenja koja bi se pozabavila glavnim ekološkim pretnjama potrebno mnogo vremena; drugo, da je životna sredina obično jedna od poslednjih stavki među prioritetima i na spisku za finansiranje koje prave kako državne institucije tako i potencijani donatori; treće, pošto je za unapređenje ekološke situacije potrebno mnogo vremena, vi ćete za to vreme svakog dana da trpite posledice; i četvrto, da će situacija najverovatnije postati još gora pre nego što počne da se poboljšava.
Najčešće smo skloni da nastavimo svakodnevni život i, zatrpani svojima obavezama, zanemarimo te samo naizgled male probleme. Međutim, za žaljenje je što mi istinski shvatimo ozbiljnost tih pretnji po životnu sredinu tek onda kad nas one direktno pogode, a tada je već previše kasno jer ćemo snositi posledice. Možete da ignorišete zagađenje vazduha cele godine sve dok u zimu ne prehladite i dobijete grip, možete ponovo da zaboravite na zagađenje u proleće kad vam imuni sistem ojača, ali ćete najverovatnij ponovo da podlegnete istim posledicama naredne zime, osim ukoliko se stanje ne popravi. Ignorisaćete smeće koje vidite dok hodate, možda ćete i sami ponekad da bacite neki otpad na ulicu, ali ćete se ozbiljno naljutiti kad vidite gomilu otpada bačenog pred vaš dom. Doći ćete u brojne situacije koje na jedan ili drugi način odražavaju zagađenje životne sredine, ali do reagovanja obično dođe tek onda kad nastupi posledica.
Na krupnom planu, malo zagađenje teži tome da vremenom preraste u veliki problem, te se kao takvo mora rešavati bez odlaganja čim se utvrdi da postoji problem. Dakle, iako možda niste vi krivi što neki zagađivač uporno opstaje, iako nije vaš posao da se bavite takvim stvarima, iako mislite da je to problem nekog drugog, na kraju krajeva to ipak može da postane vaš problem.
Priština ima vrlo sporu stopu ekonomskog razvoja, državni kapaciteti za rešavanje ekoloških pitanja su veoma slabi, a životna sredina nije prioritet državnih politika pored odsustva sprovođenja zakona. Prema tome, može biti da ste u stvari baš vi polazna tačka ka unapređenju sredine u kojoj živite. To je teret koji vam je bio nametnut bez vaše volje… da li je to baš tako?
Pogledajmo širu perspektivu nekih od ekoloških pitanja koja su pomenuta. Šta mislite, ko stvara sve to zagađenje? Svako ko živi u Prištini, uključujući vas. Na zagađenje vazduha utiču ugalj koji ste možda ložili tokom zime i kola koja vozite, nestašica vode je možda izazvana time što je uzimate zdravo za gotovo i trošite nemilice, a ponekad bi smeće po ulicama moglo biti nešto što ste vi u nekom trenutku odbacili. Ovim ne želim da upirem prstom u vas kao glavnog krivca za problem, već želim da razumete da svi mi koji živimo ovde doprinosimo problemu zagađenja na jedan ili drugi način, te da delimo odgovornost za ova pitanja.
Šta je to što možemo da uradimo kao žitelji?
Postoje dva puta koje treba istovremeno uzeti u obzir kad radimo na rešavanju problema životne sredine. Prvi je da počnemo da menjamo svoje navike. Menjanje nečijih navika bi se moglo shvatiti kao velika žrtva ili visoka cena koju treba platiti za komfor, ali hajde da to proučimo kritički. Te navike nas pogađaju veoma malo u poređenju sa dejstvom koje promena ima po našu okolinu. Na primer: sakupljanje smeća u kvartu u kojem živite i odlaganje u kontejnere za smeće uzeće vam po nekoliko minuta svakih nekoliko dana, u poređenju sa nedeljima i mesecima zasutosti većih površina otpadom; zatvaranje česme dok ne koristite vodu (dok koristite sapun prilikom tuširanja, kad dodajete deterdžent na sudove, dok perete zube, itd.) oduzeće vam po nekoliko sekundi nekoliko puta na dan, u poređenju sa hiljadama litara potrošenih iz zajedničkog rezervoara (na primer, Batlavsko jezero) iz kojeg svi treba da dobiju pijaću vodu; hodanje do posla ili skoro svuda po gradu uzeće vam dodatnih 15 do 25 minuta, u poređenju sa užasnom količinom gasova koju biste proizveli putujući kolima; a pored svega to ujedno koristi vašem zdravlju i pomaže da se unapredi ukupni gradski kavni prevoz. Prema tome, malene promene naših navika imaju ogroman uticaj na životnu okolinu a u suštini neposredno i na živote ostalih stanovnika Prištine.
Drugi put je da bez odlaganja prijavite zagađenje životne sredine i pratite da li su preduzete neke radnje za rešavanje tih pitanja. Znajući da su kapaciteti državnih institucija za rešavanje ekoloških problema slabi, morate da shvatite da većina ekoloških problema uopšte neće ni biti rešavana. Ovaj problem može da postane prioritet jedino kroz prijave i mobilisanje zajednice (obavestite o problemu svoje prijatelje, susede i sve druge), a onda ako se ovaj ciklus bude koristio za većinu ekoloških problema, to će pomoći da se veći stepen rešava. Na primer: otpadne vode koje teku po površini u raznim delovima grada su problem koji verovatno često vidite; međutim, gledaćete ga dugo vremena osim ako ga ne prijavite. A ukoliko se prijavljena stvar ne rešava (ovde nastupa deo sa praćenjem daljeg postupanja), možete uvek da se obratite medijima i istaknete dati problem u javnosti – a ako dospeju pod udar pažnje javnosti, državne institucije nekako steknu magičnu tendenciju da nešto i urade. Prema tome, uvek i smesta prijavite postojanje ekoloških problema i pratite da li se nešto radi po tome sve dok se data stvar ne reši kako treba.
U široj perspektivi, unapređenje životne sredine u Prištini je na neki način zadataka za same žitelje. Videći kako nas je brojčano sve više svakog dana i kako sa sobom unosimo nove zagađivače okruženja, treba da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i od toga učinimo najbolje što možemo kao zajednica. Na kraju krajeva, živimo ovde i želeli mi to ili ne, budićemo se svakog dana i susretaćemo se sa brojnim ekološkim problemima koje možemo da zajednički rešimo.