Između svesnog i nesvesnog: Savršena reakcija Fitima Hazirija

Savršena reakcija Fitima Hazirija otvorena je u Evropskoj kući u Prištini u martu, dok je on učestvovao u diskusiji sa posetiocima kasnije u aprilu. Razgovarali smo sa njim kako bismo saznali više o njegovoj jedinstvenoj umetničkoj praksi koja se sastoji od pojedinačnih linija i plavih boja.

1. Vaša umetnička praksa je prilično jedinstvena, samo sa linijama i plavom bojom, odakle to dolazi?

Završivši ciklus crteža samo linija i plave boje, počeo sam da razmišljam kako da ih stavim u prostor i razmišljam o tome kako će se odvijati angažman i interakcija. Kako se svakodnevna iskustva pričaju na različite načine, i mi prihvatamo ono što mislimo da je naše. Nešto slično se dogodilo kada sam namerno obraćao pažnju na svoje postupke i na to kako bih izabrao da ispričam priču ili iskustvo, bilo da je to lično ili nešto što sam čuo.

2. Crtanje je centralno u vašoj umetničkoj praksi, kako obično počinje?

Crtanje koristim kao primarnu tehniku, na papiru ili digitalno. Obično počinje rečima, koje su mi zaglavljene u mislima i sastoji se od trenutka u kome pokušavam da prevedem reč ili reči u crtež ljudskog tela samo pokretima i pozicioniranjem. Instalacija i osvetljenje su evoluirajući delovi slike, koju prvo crtam, i analizirajući je počinjem da razmišljam kako bi se konkretna priča odigrala na praznom prostoru, na osnovu iste slike papira koji je takođe prazan prostor.

3. Kako birate materijale i medije za svoja umetnička dela i kako oni doprinose ukupnoj poruci izložbe?

Uzevši u obzir telo živog bića, kao materijala koji živi u svom prirodnom obliku, takođe me dovodi do ideje o paralelnom životu drugih obrađenih materijala koji se mogu koristiti za pričanje iste priče, ali bez jezika koji se govori, pri čemu samo poruka ostaje kao oblik.

4. Možete li nam reći više o društvenom kontekstu koji utiče na vašu umetničku praksu?

Sve što znam i učim je unutrašnje, a istovremeno aktivno i prisutno. Služi kao ogledalo ideja, ljudi, i izraza, u vremenima u kojima živimo, sve su to deo konteksta koji istražujem i na kojem radim sa specifičnim tehnikama.

Namera mog umetničkog rada je da uvek preispitam gde smo pozicionirani, bilo fizički ili emocionalni, uvek postoji prostor da se proširimo unutar naših ideja i stvorimo mesto gde funkcionišemo, sa i oko nas.

5. Kome se obraćate svojim umetničkim radovima i kakvu društvenu debatu nameravate da negujete kroz svoje umetničko delo?

Kolektivna svest i nesvesnost u telu kao sećanje i kao lično iskustvo, ispričano kroz tuđe priče. Trudim se da to stavim na svaki crtež, tako da gledalac može da saoseća sa njima ili da se poveže u bilo kom emocionalnom obliku koji to može da doživi. Iako se trude da  da razumeju sliku, moja namera je da im pomognem da razmisle o svojim mislima i postave pitanja o sebi.

6. Da li postoje neki specifični umetnici, pokreti ili istorijske reference koje utiču na vaša umetnička dela?

Nadrealistički oblici izražavanja, kada su u pitanju crteži i narativi priča, obično su ono što uzimam iz svog posla. Oslikavaju glavnu ideju upotrebe snova i stvarnosti, svesti i nesvesti zajedno dok je u njima poezija i mašta, i daje vam mogućnost da dodate još jedan sloj stvari, misli i prostora, koji se percipira.

7. Da li postoji neko delo u okviru izložbe koji zauzima posebno mesto kod vas i ako jeste, zašto?

Svako od njih ima efekat da ponovo razmislim o vremenu koje sam posvetio stvarajući i shvatajući da priča o svima njima zajedno, drži jedne druge kao jedno.