Oba Centra su u Prištini i Severnoj Mitrovici 24.aprila organizovali dve jako različite ali produktivne aktivnosti sa stručnjacima i zanimljivim panelistima.

Fljorent Bošnjaku, Kaljtrina Krasnići, Valjon Kaštanjeva i Nimon Racaj su razgovarali o važnosti stroge primene zakona o autorskim pravima kada su u pitanju mediji, kao i o problemima koji mogu nastati ako zakon zakaže i ako se na shvati ozbiljno; dok je u Mitrovici Stefan Živković istakao primere dobrih navika koje koriste opštem zdravlju i ravnoteži organizma.

U Informativnom i kulturnom centru Evropske unije u Prištini je diskusija o Zakonu o autorskim pravima i njegovoj primeni u medijima dovela do važne rasprave. Sva četiri sagovornika su istakla da se o autorskim pravima mora javno raspravljati i da su ona osnovna ljudska prava jednog autora, dok je u Mitrovici publika imala priliku da sazna više o zdravim životnim navikama i savetima kako da izbegne loše navike koje su opasne po život.

Fljorent Bošnjaku, poznati kompozitor i predsedavajući Kolektivnog udruženja za upravljanje pravima APIK rekao je da je prošlog meseca potpisan istorijski sporazum i istakao da je zainteresovanost javnosti za pitanja autorskih prava jako loša.

„Autorska prava su neka vrsta penzije za umetnika, i ja ne znam na koji način da prenesem koliko su umetnici izgubili upravo zbog nedostatka zakona o autorskim pravima. Autorska prava se smatraju luksuzom, ali su po mom mišljenju ona osnovna ljudska prava i prava jednog autora. Tokom decenija je došlo do ogromnog i nepovratnog gubitka usled nepostojanja zakona o autorskom pravu, ne samo finansijskog već i moralnog gubitka za umetnika“ dodao je Bošnjaku.

Valjon Kaštanjeva, direktor Kancelarije za autorska prava Ministarstva kulture, omladine i sporta je rekao da je bilo potrebno pet godina kako bi pregovori doveli do sporazuma i da to nije slučaj samo na Kosovu već i u drugim balkanskim državama, pa čak i državama članicama EU.

Po njemu je autorsko pravo zagarantovano ustavom i zakonom i moralo bi se shvatiti ozbiljno od strane medija, iako je dolazilo do problema u procesu usled neslaganja ali u nekim slučajevima i do pretnji koje su dolazile sa raznih strana.

„Svako umetničko delo je javno dobro, intelektualna svojina i niko je ne može koristiti bez prava i adekvatne naknade. Ako autorska prava posmatramo samo iz ugla primene onda je to već problem, moramo ih posmatrati kao ulaganje u kulturu i njen razvoj u cilju službe javnosti. Autorska prava su takođe i pravna obaveza Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i EU integracija“ rekao je Kaštanjeva.

Nimon Racaj, pravni savetnik Nezavisne komisije za medije je rekao će Komisija uticati na različite strane procesa implentacije sporazuma o autorskim pravima.

„Član 30 zakona nalaže da su sporazumi važeći samo ako se do njih dođe u sklopu autorskih prava. Postojala je praksa na Kosovu da se autorska prava ne smatraju prioritetom već manje bitnom stavkom. Sada možemo nastaviti sa zahtevima za medije u ime Komisije kako bismo saznali da li oni primenjuju tarife prema sporazumu koji je sada legalni instrument za ostvarivanje autorskih prava. Ovo je bio naš glavni izazov kao institucije do sada“ kazao je Racaj.

Racaj je govorio o ostalim aspektima autorskih prava, poput prenosa TV programa i fudbalskih mečeva od strane kablovskih operatora i njegovoj kompleksnoj prirodi i primeni.

Rediteljka i producentkinja, Kaljtrina Krasnići, je istakla da je Zakon o autorskim pravima i srodnim pravima na Kosovu izrazito napredan jer je kreiran prema najnaprednijim EU zakonima. Imajući to u vidu, u zavisnosti od stepena razvoja industrije, zakoni često mogu ograničiti autora i njegov rad. Naglasila je da je takođe proučavala zakonsku stranu kinematografskih projekata tokom svojih studija u Sjedinjenim Američkim Državama kako bi bolje razumela složenost problema.

„Kinematografija na Kosovu iz različitih razloga ima otvorena vrata za međunarodnu saradnju ali joj nedostaju mehanizmi za primenu autorskih prava, što umanjuje mnoge unosne prilike na polju kinematografije, koprodukcije i međunarodne saradnje. Moramo imati na umu da je film jako skup poduhvat i nemoguće ga je održati državnim subvencijama, moramo očuvati saradnju sa ostalim zemljama, ostalim filmskim institucijama i upravo u tom slučaju autorska prava postaju kompleksna jer nedostaju informacije o zakonu i mehanizmima koji su dostupni. Otud moramo razviti obrazovnu platformu koju bi pokrenule institucije, izdavačke kuće, autori, producenti…“ zaključila je Kranići.

Diskusiju je vodio Arber Selmani, stručnjak za medije EUICC-a u Prištini

Istog dana je Informativni i kulturni centar EU u Severnoj Mitrovici u saradnji sa Omladinskim edukativnim klubom Sinergijom organizovao predavanje o zdravim životnim navikama. Predavanje je održao Stefan Živković, predstavnik Međunarodnog udruženja studenata medicine.

Glavna tema predavanjaa je bilo sprečavanje ravoja loših životnih navika i održavanje ravnoteže u telu. Osim što je publika imala priliku da sazna kako bolesti zavisnosti i loše navike utiču na ravnotežu ljudskog organizma, predavanje je takođe istaklo korisne savete za održavanje zdravlja i sprečavanje razvoja loših navika koje mogu dovesti do teških posledica.

Događaj je organizovan pod okriljem kampanje o obrazovanju u cilju poboljšanja sveopšte percepcije zdravih životnih odluka koje mladi ljudi mogu doneti, ali i pružanja korisnih saveta za zdraviju budućnost.