Obrazovanje je zdanje napretka

1914. godine, Džon Aleksander Smit, profesor moralne i metafizičke filozofije na Koledžu Magdalen u Oksfordu, u svom govoru studentima rekao je sledeće: “… vi sada započinjete studije koje će naredne dve godine vašeg života. Zajedno, one čine plemenitu avanturu. Ali želim da vas podsetim na jednu važnu stvar. Ništa od onog što budete naučili na studijama neće vam biti ni od najmanje koristi u daljem životu, osim jednog, a to je da ukoliko radite naporno i pametno, bićete u stanju da razaznate kad neko priča besmislice i to je, prema mom mišljenju, glavna ako ne i jedina svrha obrazovanja.“

Počeo sam ovim moćnim citatom zbog toga što mnogi Kosovci veruju da je svrha obrazovanja da nauče i primene sve što su naučili na studijama u svom budućem radu. Drugi u suštini veruju u moć diplome kao preduslova da se dobije određen posao; na taj način se razlikuju od „gomile“, time što su stekli određeno akademsko zvanje i zadovoljili prazne zahteve. Stav koji obrazovanje posmatra samo kao neki papir, kvalifikaciju ili status, jeste ozbiljan problem koji mora da se raščini.

Ovo samo po sebi nije kritika već normativna konstatacija. Upotrebiću reč „suština“ više puta u ovom kratkom osvrtu i zato želim da objasnim svoje lično shvatanje šta  „suština“ znači: neizostavno svojstvo. Dakle, neizostavno svojstvo obrazovanja nije ekonomski rast niti prilike za zaposlenje, već lični razvoj. Suština obrazovanja je da prepozna nesmisao i zablude (npr. logičke greške). Život u eri post-istine i kritički argumenti predstavljaju veliki izazov, dok je krajnji cilj obrazovanja – prema profesoru Smitu – kritičko razmišljanje.

Obrazovanje je suštinsko zato što menja način razmišljanja ljudi i otvara nove kanale razmišljanja; posledično, stvara više prostora za shvatanje i prihvatanje nama stranih informacija. Jednostavno rečeno, obrazovanje nam pomaže u širenju perspektiva. Alvin Tofer je rekao „Nepismenim se u 21. veku neće smatrati onaj ko ne zna da piše i čita već onaj ko ne zna da uči, da se oduči i ponovo nauči“. Obrazovanje preispituje tabue i otvara vrata za izgradnju ličnih mišljenja. Obrazovanje se bori protiv lakovernosti, šovinizma i uskogrudih pogleda koji nas čine onim što nismo.

Međutim, obrazovanje ne započinje u školi. lako je upirati prstom u ustanove, nastavnike i lošu infrastrukturu; ipak, činjenica je da obrazovanje počinje u porodici. Prema skorašnjoj anketi koju je sprovela NVO ETEA, oko 60% kosovskih srednjoškolaca u Prištini ne može da navede naslove triju knjiga. Da, šokantno i morbidno! Razmislimo o tome na trenutak i počnimo time što ćemo pre svega da menjamo sebe i svoju porodicu. Kultura čitanja počinje u porodici, te ako ne čitamo pred našom decom i ako ih nikad ne pošaljemo u knjižaru ili pozorište, ne možemo da u njih usadimo kulturu čitanja. Shodno tome, ako im ne ugradimo ovu kulturu u ranoj fazi života, oni će postati deo lošeg cikličnog obrazovnog sistema.

Međunarodna zajednica na Kosovu je shvatila da održivu budućnost može da izgradi jedino ulaganjem u mlade. USAID je pokrenuo svoj najveći obrazovni program, zvan „Program transformacionog liderstva“, koji nudi razne vrste stipendija i partnerstava. U Sofiji, na Samitu EU i Zapadnog Balkana, EU je objavila da će udvostručiti sredstva za program Erasmus+. U skladu sa time, u fokusu najnovije kampanje Kancelarije EU na Kosovu je kvalitetno obrazovanje.  Izraz kvalitetno nije se slučajno tamo našao. Svesni smo da je posleratno Kosovo doživelo ogroman porast broja studenata i osnivanje na desetine novih privatnih fakulteta. Kvantitet je znatno povećan ali na žalost ne i kvalitet. Takvi projekti i inicijative nesumnjivo će dodatno unaprediti podršku obrazovanju na Kosovu u poboljšati opšti kvalitet obrazovanja.

Obrazovanje je zdanje društva. Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo. Pravo na obrazovanje je uneto u međunarodno pravo članom 26. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Trebalo bi da više uvažavamo obrazovanje i uživamo u slobodi da se obrazujemo jer nas, pre svega, obrazovanje priprema kao ljudska bića i čini nas tolerantnijima.