31 Januar, 2014 | Petak
Kao zemlja, neprestano težimo poboljšanju mnogih oblasti naših života, ali što se tiče zdrave ishrane i zdravog života nismo samosvesni koliko malo je potrebno za brigu o telu.
Jedan od najvećih prioriteta u životu trebalo bi da bude postizanje i očuvanje zdravog tela, postizanje bilo čega bez zdravlja je mnogo teže. Ne samo veći ciljevi, već i najobičniji uspeh se zasniva na vašem zdravlju i zdravstvenom stanju. Šta god neko želeo da uradi, bilo da je spiritualno, na socijalnom ili nacionalnom nivou, morate to uraditi svojim telom. Vaše misli se manifestuju preko vašeg tela i svoje želje možete postići samo preko tela.
Loša ishrana i slab unos hranljivih sastojaka naročito tokom detinjstva i onda kasnije u odraslom dobu vodi do velikog rizika o razvoja jednog ili više bolesti kao što su gojaznost, nedostatak gvožđa, anemija, zubni karijes, koronarne srčane bolesti, hipertenzije, osteoporoza, rak i različiti nedostaci u ishrani. Trebalo bi da definišemo prioritete za poboljšanje naših zdravstvenih standarda i povećanje unosa hranljivih sastojaka u ishrani.
Naš prvi zadatak je da pomognemo sebi da budemo zdravi. Sve što jedemo ili ne jedemo uticaće na naše zdravlje. Svi mi želimo da se osećamo i izgledamo dobro bez obzira na naš uzrast. Znam da je veoma teško doneti zdrave izbore, ali mi lošom ishranom i lošim načinom života štetimo sebi. To bi u idealnom slučaju bilo moguće kada bismo živeli u okruženju u kojem su živeli naši preci i sa ishranom koju su oni imali; život u nezagađenom okruženju, ishrana samo organskom neprerađenom hranom, korišćenje čiste pijaće vode, redovno vežbanje i izbegavanje stresa, zagađivača i hemikalija onda bi naše zdravlje bilo vitalno. Nažalost, to nije moguće zbog velikog nivoa stresa, zagađenja, modernog ratarstva i prerade hrane kombinovanog sa direktnim uticajem zapadne ishrane. Moderna ishrana je sada bogata šećerima, rafinisanim ugljenim hidratima (rafinisani ugljeni hidrati imaju visok stepen glukoze), prerađene hrane i lošim masti; njoj nedostaju mnogi ključni nutrijenti, i sadrži visoke stepene prezervativa i pesticida. Kombinovano sa svim prerađenom i hemijski tretiranom hranom takođe su i negativni uticaji po naše zdravlje kao što su kofein, alkohol i pušenje, što dovodi do stalnog formiranja slobodnih radikala. Pored toga, veoma je važno da se razmotre metode kuvanja koje često koristimo, kao što su kuvanje u dubokom ulju, u mikrotalasnim pećnicama i roštiljanje. Ovi metodi kuvanja ne samo da smanjuju količinu i kvalitet najvažnijih enzima u hrani već i ubrzavaju formiranje slobodnih radikala.
Jedna od oblasti nutricionističke deficijencije koje sam primetila u mojoj zemlji su da odrasli i deca jedu manje od polovine dnevno preporučenih pet porcija voća i povrća. Većina njih ne jede voće tokom nedelje. Sada većina nas nije dovoljno aktivna.
Našoj modernoj ishrani sada nedostaju mnogi ključni nutrijenti, enzimi i mikronutrijenti (vitamini i minerali); samim tim korišćenje suplemenata dobrog kvaliteta jeste od velikog značaja i postaje neophodno. Tokom ovog poređenja naše ishrane i načina života sa ishranom i načinom života u kamenom dobu možemo videti da postoji nepoklapanje između naše ishrane i naše genetski određene psihologije što izaziva razvoj takozvanih ’bolesti moderne civilizacije’, kao što su: gojaznost, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, dijabetes tipa 2, rak, visok holesterol i stres. Idealna ishrana radi boljeg zdravlja nas i naše dece bila bi slična ishrani naših predaka iz kamenog doba koja se sastojala od: 17% proteina, 65% ugljenih hidrata, 0% šećera i 18% masti.
Potrebno je da se kao zemlja usredsredimo više na nutricionističko obrazovanje, naročito na povećanje svesti o značaju pravilne ishrane, postizanju i očuvanju dobrog zdravlja, prevenciji gojaznosti, za našu budućnosti i najvažnije za budućnost naše dece.