9 Oktobar, 2022 | Nedelja

Poboljšanje sigurnosti snabdevanja energijom na Kosovu – Lendita Gaši

Kosovo se već dugi niz godina suočava sa problemima sigurnošću snabdevanja energijom, s obzirom na staru infrastrukturu nasleđenu od prethodnog režima pre 1999. godine i nedostatka odgovarajućeg održavanja tokom decenija. Energetski sektor doprinosi skoro 90% emisija gasova staklene bašte u zemlji. Dok su njegove rezerve lignita ogromne, Kosovo nije bilo u stanju da izgradi novu elektranu. Postojeće elektrane na lignit (Kosovo A i B) nastavljaju da rade i one snabdevaju oko 90% potražnje u zemlji.

Oba postrojenja zahtevaju ogromna ulaganja da bi se ispunili zahtevi Energetske zajednice za smanjenje emisije prašine, NOx i SOx do graničnih vrednosti postavljenih u evropskim direktivama, ali su potrebna i ulaganja za poboljšanje pouzdanosti postrojenja. U isto vreme Kosovo će morati da primeni mehanizam cena ugljenika koji će dugoročno uticati na izvodljivost investicija u elektrane na lignit.

U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog povećanja potrošnje električne energije, posebno u domaćinstvima u sezoni velike potražnje – zime zbog korišćenja električne energije za grejanje prostora. Ovo povećanje potrošnje je uglavnom posledica niske maloprodajne tarife koja je podstakla potrošače da pređu na korišćenje električne energije za grejanje prostora. Povećanje standarda energetske efikasnosti i sertifikacije energetskih performansi zgrada, kao i korišćenje obnovljive energije ključno je za smanjenje potrošnje u zgradama. Trenutno su u izgradnji veliki blokovi sa malo brige o merama energetske efikasnosti, većina zgrada sa instalacijama za grejanje na struju i bez korišćenja obnovljive energije. Hitno su potrebne nove politike da bi se podstakle mere energetske efikasnosti, uključujući obnovljivu energiju kao što je solarna energija u potrošnji energije zgrada. Postoje finansijski instrumenti dostupni na tržištu preko komercijalnih banaka, ali postoji potreba da se pomogne i potrošačima sa nižim prihodima da pređu na efikasnije tehnologije. 

Obaveza preuzeta kao deo Energetske zajednice za zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije u javnim ali i privatnim zgradama još nije počela sa primenom. Strategija za povećanje investicija u energetsku efikasnost zgrada je kritična i najisplativija. Dugoročno, tranzicija će zahtevati mnoge promene u energetskom sistemu gde će potrošači igrati aktivnu ulogu. Gradovi treba da razviju planove održivog razvoja sa fokusom na čistu energiju i transport.

Povećanje snabdevanja gradskim grejanjem u potrošnji energije je takođe važno, u toku je studija izvodljivosti koju finansira EU za razvoj sistema gradskog grejanja u 8 gradova na Kosovu. EU je podržala sa preko 20 miliona evra uslugu gradskog grejanja u Prištini kroz sufinansiranje povezivanja na kogeneraciono postrojenje Kosovo B i rehabilitaciju mreže, međutim mreža treba da se dalje proširi na nova predgrađa. U Đakovici je toplana sa kogeneracijom koju finansira EU počela sa radom 2021. Novo postrojenje sagoreva sečku drva za proizvodnju grejanja i neke električne energije. Slični sistemi bi se mogli izgraditi u nekoliko drugih gradova. Međutim, potrebno je hitno uspostaviti održivi lanac snabdevanja biomasom kako bi se podstakla ulaganja u takva postrojenja. Potrebna je strategija za razvoj čistog tržišta gasa/vodonika, uključujući mogućnost domaće proizvodnje pored uvoza.

Energetska strategija treba da uzme u obzir obaveze preuzete u okviru Zelenog dogovora za Zapadni Balkan, što znači postepeni prelazak na čistu energiju, odnosno obnovljivu energiju, energetsku efikasnost i postepeno isključivanje uglja.

Ljendita Gaši – Program menadžerka za energetsku infrastrukturu, Kancelarija EU na Kosovu