август 21, 2020 | петак

Share This Post With:

Priča Bojane Beović iz Slovenije: Kako je država uradila pravu stvar sa pandemijom

Foto: Bor Dobrin

Prof. Dr Bojana Beović, diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, trenutno radi kao šef stručne grupe za suzbijanje i kontrolu epidemije COVID-19 u Ministarstvu zdravlja Slovenije. Doktorka Beović ima za nas priču o kojoj možemo da razmišljamo i iz koje možemo nešto da naučimo tokom ovih vremena kakvih ranije nije bilo.

Slovenija, članica Evropske unije od maja 2004. godine, prošla je relativno blagi prvi talas infekcija, a zemlja je bila „zatvorena“ od 13. marta pa do 20. aprila, kada je započelo postepeno ukidanje ograničenja.

Infekciju su u Sloveniju doneli turisti koji putuju pretežno u Italiju. Relativno blagi tok prvog talasa bez prenatrpanih bolnica i jedinica za intenzivnu negu (ICU) odigrao se zahvaljujući brzom uvođenju restriktivnih interventnih mera.

Brzi odgovor je najverovatnije bio posledica blizine Italije i informacija o zdravstvenoj situaciji u Severnoj Italiji.

„Posle prvog talasa imali smo period sa vrlo niskom stopom zaražavanja, a zatim je došlo do ponovnog ulaska virusa, ovog puta iz jugoistočne Evrope. Ponovno unošenje virusa bilo je posledica otvaranja granica, velikog prometa između Slovenije i Zapadnog Balkana i porasta stope zaraze u ovim državama. Nakon ponovnog ulaska virusa uspeli smo da snizimo stopu slučajeva koji su došli spolja, zahvaljujući strožem režimu na granicama, ali istovremeno je ta ponovo uvedena infekcija počela da se širi lokalno. Činilo se da su razna porodična okupljanja i slični događaji jedan od glavnih pokretača tog širenja, a poslednjih nekoliko nedelja, takođe, smo primetili i širenje među kolegama na radnom mestu. Više ili manje smo u stanju da kontrolišemo situaciju ograničavanjem okupljanja i terenskom epidemiologijom, uključujući tu karantine, ali smo potpuno svesni potencijala da ova epidemija ponovo izbije “, naglašava dr Beović.

Nekoliko kampanja u Sloveniji stalno ukazuje na ozbiljnost virusa, dok sve vreme podstiče ljude da budu odgovorni i da preduzimaju preventivne mere.

„Imali smo i još uvek imamo kampanju koja podstiče ljude da drže fizičku distancu, zatim da dezinfikuju ili peru ruke, nose maske. Kampanje su važne, i verujemo da kampanje treba da budu jače nego što su trenutno. Sve vreme pokušavamo da savetujemo građane preko medija, ali generalno verujemo da kampanje i saveti nisu dovoljni, već ih treba kombinovati sa obavezujućim intervencijama “, kaže dr Beović, koja je takođe i doktor specijalista infektologije i profesorka na Medicinskom fakultetu u Ljubljani.

„Postoje dva glavna problema sa kojima ministarstva i profesionalci moraju da se suoče tokom epidemije: prvi je da zaustave prenošenje virusa i smanje broj slučajeva. Drugi je organizacija zdravstvenog sistema koji treba da se bori sa epidemijama. To obuhvata službu primarne zdravstvene nege koja je u stanju da vrši trijažu pacijenata i da organizuje pristupačne kontrolne tačke, kvalitetnu mikrobiološku laboratorijsku dijagnostiku koja je široko dostupna i blagovremena, terensku epidemiologiju koja zauzdava žarišta izbijanja zaraze i takođe da pruža informacije o obrascima širenja virusa, u cilju dizajniranja odgovarajućih intervencija. A zatim je tu, naravno, i bolnički sistem koji je u stanju da se izbori sa povećanim brojem pacijenata. Što se tiče kontrole širenja virusa, analiza prvog talasa u nekoliko zemalja EU pokazala je da „zaključavanje“ najefikasnija metoda i stoga se preporučuje kada izgleda da je širenje virusa pod kontrolom. Zaključavanje treba da se ukine nakon kontrole velikog talasa i da se potom odmah zameni individualnim distanciranjem, higijenom ruku, maskama, zajedno sa terenskom epidemiologijom i prilagođenim intervencijama za kontrolu pojedinačnih žarišta epidemije“, kaže profesorka Beović.

 

*

I u Sloveniji, kao i u mnogim drugim zemljama Evrope, mnogo ljudi je prihvatilo pogrešna tumačenja i teorije zavere koje cirkulišu u opštem diskursu, a to se vrlo često povezuje sa ličnim interesom političara i velikih kompanija ili čak sa talasima mreže 5G.

„Problem je pomalo sličan kampanjama protiv vakcine. Veoma je važno biti transparentan i objasniti detalje patogeneze, kliničke prezentacije i epidemiologije virusa na jeziku koji široka javnost može lako da razume. Većina ljudi može da razume informacije i da prestane da veruje u zaveru ili u to da virus i ne postoji. Onom manjinom stanovništva koja čvrsto veruje u vezu između virusa i mreže 5G, verovatno se uopšte ne bi trebalo baviti, njih nije moguće uveriti ni u kakve činjenice“.

Ipak, dr Beović se slaže da virus donosi novi svetski poredak i mi nemamo drugu mogućnost nego da se prilagodimo.

„Ovo je takozvana nova normalnost i mala cena koju treba da platimo ako želimo da živimo normalno, zadržimo posao, da deca idu u školu, itd. Čvrsto verujem da mere zapravo ne utiču na suštinu našeg života, i ovo bi trebalo predstaviti kao takvo. Mnogi ljudi u Sloveniji, takođe čak i poznate ličnosti, pokušavaju da predstave maske, držanje distance i/ili higijenu ruku kao nešto što ugrožava slobodu i ljudska prava i smatram da je to vrlo tužno i obeshrabrujuće. Zdravlje bi trebalo da bude veća vrednost od slobode da se ne nose maske, a nečija sloboda se završava kada utiče na slobodu nekog drugog. Problem sa maskama je u tome što one bolje štite druge ljude, a ne osobu koja nosi masku, a to je u suprotnosti sa individualizmom i kulturom sebičnosti današnjice “, ističe dr Beović.

Na kraju ovog intervjua, pitamo dr Bojanu Beović o njenom mišljenju o saradnji koje su susedne zemlje imale tokom poslednjih meseci, kako bi zajedno sprečile širenje koronavirusa.

„Dobra kontrola infekcije u svakoj od zemalja korisna je i za susedne zemlje. Nismo u mogućnosti da zatvorimo granice u potpunosti kako ne bismo naneli veliku štetu privredi i pojedincima, a obim epidemije u jednoj zemlji ima uticaj na situaciju u drugim zemljama. Stanje epidemije u nekoj zemlji trebalo bi da bude transparentno, a trebalo bi uspostaviti i zajedničko upravljanje prekograničnim epidemijama, uključujući ovde i saradnju graničnih službi “, nastavlja dr Beović.

Sve u svemu, profesorka Beović ima poruku za građane Kosova, imajući u vidu njenu stručnost u slučaju Slovenije.

„Ako je naznačeno „zaključavanje“, vrlo je važno da se poštuje to pravilo i da se učini da bude uspešno u što kraćem roku. Nije prijatno, ali ljudi bi trebalo da budu svesni da je to privremeno. Zatim, svi bi trebalo da budemo svesni da će određene mere trajati, i to moramo da prihvatimo zarad svog zdravlja i svog života. Generalno, za dobro podešavanje intervencija koje bi trebalo da budu efikasne, ali uz minimum moguće kolateralne štete, od vitalne je važnosti bliska saradnja profesionalaca i donosilaca odluka“, zaključuje dr Beović.