3 маја, 2022 | Utorak
Piše: Krešnik Gaši – Glavni urednik, Kallxo. com
Kosovo je jedan od primera „sui generis“ na Zapadnom Balkanu. U maloj zemlji novinari su zaslužniji od tužilaštva u borbi protiv korupcije, kriminala, zloupotrebe vlasti. Štaviše, još zaslužniji su od same opozicije u zahtevima za pozivanje na odgovornost institucija i garantovanju ljudskih prava i sloboda. Čak i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su mediji pouzdaniji izvor za borbu i prijavljivanje korupcije od samih državnih mehanizama. I statistike rezultata potvrđuju ovu činjenicu.
Podaci pokazuju da je većina debata i javnog pritiska za borbu protiv korupcije potekla iz medija i istraživanja medija su rezultovala pronalaženjem velikih korupcionaških dosijea. Najjednostavniji primer je optužnica protiv 6 bivših ministara u aferi hidroelektrana. Sve se pokrenulo tek nakon izveštavanja u medijima.
U maloj zemlji, novinari idealisti su dali puno od sebe. Oni su bili tu da garantuju opoziciju i dignu glas kritike čak i kada to nije dolazilo iz opozicije ili državnih mehanizama koji su pozvani da to učine.
Ukratko, u svakom domenu života, novinari su bili nada i vera građana ove zemlje.
Nada da će mediji doći da izveste o zloupotrebi je zadržala mnoge ljude unutra, a i zastrašila mnoge druge da učine nezakonite radnje.
Ovo se lako može videti i argumentovati iz primera i slučajeva koji su tek nakon izveštavanja u medijima promenili kulturu upravljanja, polaganja odgovornosti u vezi korišćenja javnih sredstava.
U svojoj misiji novinari su uspeli da prevaziđu i svoje kolege i da počnu sa izveštavanjem kada su pucnjevi počeli da izjedaju profesiju.
Loši su izloženi i osramoćeni zbog naručenih članaka i plaćenih materijala.
Čestiti novinari su bili pobednici na čitavom ovom putu. Oni su bili pobednici jer je na njihovoj strani bila javnost koji je slepo verovala ono o čemu se govorilo.
Danas, u 2022. godini, sa neefikasom vlašću i pravosudnim institucijama – u najmanju ruku kako se navodi u međunarodnim izveštajima – zemlja opet polaže nade u novinare, kao poslednju adresu za unapređenje demokratije i pozivanja na odgovornost.
Međutim, oni koji vide nešto dalje mogu sa lakoćom reći da je rak započeo da izjeda ono što je građeno godinama – poverenje javnosti u nezavisne medije.
Mnogobrojni su krivci za ovaj rak, polazeći od profitera koji u ime novinarstva teže da se obogate i na kraju okončaju kod političara koji, kako bi pokrili svoje skandale, najlakši put vide u raspeću novinarstva
Jasno je da politički moćnici i moćnici iz organizovanog kriminala imaju interesa da danas u zemlji imaju medije koje kontrolišu, medije koji zauzimaju stranu i koji ne kritikuju.
U zemlji u kojoj se biznismeni, političari i kriminalci više plaše od novinara nego od tužioca, ova tendencija će samo beležiti rast.
Međutim, misija profesionalnih novinara se ne treba zaustaviti. Danas se profesionalci trebaju angažovati da zaštite novinarstvo od neosnovanih napada, kao i da bi prijavili one koji u ime novinarstva teže profiterstvu i štete profesiju.
Borba će biti duga i teška, ali rat će biti dobijen. Borba će biti teška zbog mnogo razloga, uključujući bezbednost, finansiranje pravde i kredibilnost.
Opštepoznata je činjenica da novinari imaju problema sa bezbednošću i neuspehom države da osudi one koji napadaju i prete novinarima.
Činjenica je da zemlja kao jedini izvor finansiranja medija ostavila privatni biznis i to je opasno, posebno kada se zna da privatni biznis kontrolišu dve ili tri velike porodice na Kosovu.
Izazovi su veliki i u pravosudnom sistemu. Pravosuđe ne zaustavlja kampanje linča novinara jer tužbe novinara ostaju u fijokama sudova. Ali, to su faktori sa kojima se može izaći na kraj ako novinarstvo u zemlji bude uspelo da sačuva poverenje javnosti.
Energiju treba usmeriti na očuvanje poverenja i svete vrednosti – nezavisnog novinarstva. Na taj način ćemo uspeti da sačuvamo i demokratiju da ‘ne dođe do metastaze’.
*Ovaj članak ne predstavlja stav Evropske Kuće ili Kancelarije Evropske unije na Kosovu