Izveštajna kuća: Izvanredan muzej istorije Kosova u srcu Prištine

Autorka: Ljeonora Aljiu

Smešten u nekadašnjoj nadaleko poznatoj Robnoj kući „Grmija” koja se nalazi na Trgu Skanderbega u Prištini, jedinstven muzej “Izveštajna kuća” (Reporting House) otvoren je u Prištini juna 2024. godine. Misija muzeja je da prepričava savremenu istoriju zemlje, pokrivajući događaje još iz 1989. do kraja 1999. godine, od mirnog otpora do oružane borbe, koja je kulminirala oslobođenjem Kosova. Muzej naširoko pokriva kršenje ljudskih prava na Kosovu tokom devedesetih godina.

Projekat je pokrenula Jeta Džara (Jeta Xharra), izvršna direktorka BIRN-a Kosovo, poznata novinarka i producentkinja muzeja. Oslanjajući se na svoje iskustvo izveštavanja o ratu za BBC (1997–1999), kada je radila kao „fikser“, a kasnije i lokalni producent, Džara je predvodila napore u digitalizaciji 30 sati međunarodnog medijskog izveštavanja o Kosovu.

Obraćajući se Evropskoj kući na Kosovu, ona je rekla: „Dvadeset pet godina nakon rata, vreme je da se devedesete spakuju u muzej i da ne živimo u njima. Takođe je vreme da se stvori zajednički, uravnotežen i inkluzivan narativ o tome šta se dogodilo i koji je bolji način da se to uradi od onoga što su međunarodni mediji izveštavali u ovoj eri. Takođe je važno sačuvati sećanje na borbu civila i otpor civila koji je utkan u našu kulturu. Našoj zemlji nedostaje moderan muzej, koji bez patetike obeležava doprinos civilnog stanovništva slobodi koju Kosovo danas uživa.“

Obeležavajući četvrt veka od završetka rata, kurirana izložba u Izveštajnoj kući nudi lokalnoj i međunarodnoj publici dubinsko razmišljanje o evropskom sukobu koji je definisao kraj 20. veka.

U produkciji BIRN Kosovo, “KALLXO.com”, Bijenala u Prištini i “Paper Gallery”, izložba pored dela savremene umetnosti prikazuje radove novinara, fotografa i medijskih profesionalaca. Sve to naglašava uticaj rata na decenije koje su usledile.

Posetioci mogu da putuju kroz sukob iz 1990-ih, od mirnog otpora kosovskih Albanaca koji je usledio nakon što je Milošević ukinuo status Kosova kao autonomne pokrajine bivše Jugoslavije, preko Dejtona 1996. do nastanka Oslobodilačke vojske Kosova do rata 1998–1999, koji je kulminirao u 11-nedeljnoj vazdušnoj kampanji NATO, koja je dovela do oslobođenja Kosova i osvetničkih napada koji su usledili protiv nealbanaca koji žive na Kosovu u drugoj polovini 1999.

Izložba, dok demonstrira centralnu ulogu medija, prikazuje nacrt istorije novinara, uparen sa umetničkim interpretacijama ovih događaja.

Izložba uključuje radove poznatih međunarodnih umetnika kao što su Anri Sala i Adrian Paci iz Albanije, Goncalo Mabunda iz Mozambika i Olafur Eliason sa Islanda, Danske, između ostalih. Lokalne umetnike u nastajanju, a takođe i one istaknute kao Vulnet Jakupi i Vita Kasapoli.

Gazmend Ejupi, kustos i profesor umetnosti, osmislio je ideju spajanja moderne umetnosti sa novinarstvom kako bi stvorio ovu prepoznatljivu izložbu.

„Kombinovali smo novinarske materijale, fotografije i video zapise sa savremenom umetnošću koja se bavi temama izbegličkih iskustava i globalnih sukoba. Ovo nudi refleksivnu sliku našeg lokalnog otpora dok predstavlja renomirane međunarodne umetnike u novom transformisanom kulturnom prostoru“, rekao je Ejupi.

Perparim Rama, gradonačelnik Prištine, govorio je na otvaranju izložbe o značaju materijala prikazanih na ovoj izložbi:

„Važno je da na ovoj izložbi vidimo naše moderno nasleđe, od štrajka čuvenih rudara Trepče kada su tražili jednaka prava sa ostalim etničkim grupama u bivšoj Jugoslaviji, do mirne borbe koju je vodio Rugova, a zatim i oružane pobune OVK i intervencije NATO-a. Svi su nam oni omogućili da budemo odgovorni za svoju budućnost, da je planiramo i utiremo put našoj budućnosti – mi možemo to da uradimo, a ne neko drugi u naše ime“, rekao je Rama na otvaranju 10. juna.

U okviru ove izložbe predstavljeno je oko 150 televizijskih priloga međunarodnih mreža, snimljenih i emitovanih o Kosovu u periodu od 1992. do 1999. godine. Ovo uključuje izveštaje BBC-a, Das Erste (nemačke javne televizije), Nippon TV, NHK (japanske javne televizije), RTE (irske javne televizije), EO 2 Vandaag (holandske javne televizije), Tele 5 (španske televizije) i Frontlajn Televižin Njuz (Frontline Television News). Ove reportaže ističu rad novinara, fotografa, snimatelja, prevodilaca i lokalnih proizvođača koji doprineli svemu tome.

Saradnici ove izložbe su Džeremi Bouen (Jeremy Bowen), Ben Braun (Ben Brown), Ilaz Bijikbakši (Ilaz Bylykbashi), Tomas Dvorzak (Thomas Dvorzak), Alan Čin (Alan Chin), Donika Šahini (Donika Shahini), Pol Loue (Paul Lowe), Maks Štal (Max Stahl), Ridvan Slivova, Dejvid Lojn (David Loyn), Jehona Lušaku (Jehona Lushaku), Besnik Mehmeti, Nik Milard (Nik Millard), Endru Testa (Andrew Testa), Pal S. Refsdal, Fljaka Suroi (Flaka Surroi), Hazir Reka, Marija Ristić, Fred Skot (Fred Scott), Eljiza Hodža (Eliza Hoxha), Van Smit (Vaughan Smith), Nora Veler (Nora Weller), Šon Vilan (Sean Whelan), Goran Tomašević, Sami Mustafa, Alban Bujari, Linda Gusia, Eki Rahmani (Eki Rrahmani), Gazmend Avdiu, Memorijalni centar Srebrenica, Anibar, Koha Ditore, RTK, i Usmena istorija Kosova.

Izazovi sa kojima se suočavaju novinari tokom rata na Kosovu odjekuju danas dok izveštavaju o sukobima u Ukrajini, Gazi, Sudanu i Etiopiji, često boreći se sa propagandom i porastom dezinformacija na društvenim mrežama.

Izveštajna kuća je smeštena u istorijskoj robnoj kući Grmija u Prištini, koja je po prvi put preuređena u kulturno mesto. Pored ove glavne lokacije, prostori kao što su Hamam u Prištini i Pejper Galeri (Paper Gallery) podržavaju misiju muzeja u podsticaju razmišljanja, dijaloga i isceljenja, dok se zalaže za budućnost bez rata.

Veći deo arhivskog TV materijala i artefakata donirao je Van Smit (Vaughan Smith) sa Frontlajn Njuz (Frontline News) televizije, koji je radio na Kosovu tokom 1998–1999.

Opština Priština je značajno doprinela infrastrukturi muzeja, dok je holandska ambasada glavni donator izložbe.

Evropska unija na Kosovu podržava BIRN Kosovo u različitim inicijativama usmerenim na istraživačko izveštavanje, proveru činjenica, nestala lica i radnička prava. EU takođe podržava rad BIRN-a koji se regionalno fokusira na digitalna prava, povećanje kvaliteta novinarstva kroz podršku javnim emiterima, novinarima i proverivačima činjenica i lokalnim medijima širom Zapadnog Balkana.