Šta je Kosovo postiglo tokom poslednjih sedam godina? – Sofi Bomon (Sophie BEAUMONT)

Razmišljajući o pakovanju kofera i novoj dužnosti pri delegaciji EU u Skoplju, setila sam se i vremena kada sam prvi put kročila na Kosovo, novembra 2007. godine. Impresioniralo me je to kako je narod Kosova bio prijateljski nastrojen (i još uvek je) – sa jakim osećajem zajedništva. Uprkos neprekidnom nestanku struje i administrativnim neefikasnostima, narod Kosova je strpljiv i uzdržan što nisam videla u drugim evropskim zemljama – sigurno ne u Engleskoj odakle dolazim.

Koje promene sam videla od 2007. godine? Pa, Deklaracija o nezavisnosti Kosova iz februara 2008. godine je bilo jedinstveno iskustvo koje se ne zaboravlja. Od manjeg političkog značaja ali vredno pomena – smanjena učestalost isključenja struje (veoma dobrodošla); mnogo novih stambenih blokova (ali sa manje potvrda o urbanom planiranju) i nekoliko novih lepih hotela. Staze za invalidska kolica – odlično – iako se još mnogo treba uraditi kako bi se obezbedio pristup osobama sa invaliditetom na Kosovu. Takođe, novi autoputevi i novi aerodrom.

Ali, šta je sa dešavanjima u pogledu obrazovnog i društvenog sektora koji je bio fokus mog rada u Kancelariji EU na Kosovu tokom ovih sedam godina?

Da budem iskrena, potrebno je dosta vremena kako bi se videli rezultati i dostignuća u oblasti obrazovanja – normalno je za promene na terenu potrebno deset godina. Ulaganje u obrazovni i društveni sektor pak je od ključnog značaja za društveno-ekonomska dostignuća u svakoj zemlji. Tokom ovih sedam godina sam svedočila važnim reformama i modernizaciji nastavnog programa škola, profesionalnom razvoju nastavnika i reformama Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Prištini – preko potrebnim za ispunjavanje zahteva novog nastavnog programa. Ove reforme vode računa o pristupu učenju i predavanju u centru kojeg su učenici, kao i o unapređenju analitičkih sposobnosti dece. Ovo obrazovanje zasnovano na sposobnosti je usredsređeno na to šta su deca naučila – veštine i znanje koje su stekli – ali je novi pristup na koji se škole na Kosovu moraju navići.

Uspostavljanje Organa za kvalifikacije na Kosovu je uvelo proces unutrašnjeg i spoljašnjeg ocenjivanja i procene za ustanove profesionalne obuke, kao i uvođenje Kosovskog okvira kvalifikacija koji je usklađen sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

Uspostavljanje Agencije za stručno obrazovanje i usavršavanje (eng. VET-Vocational Education and training) i VET Centri za kompetencije, finansijski podržano od strane donatorskih partnera iz EU, je osiguralo veći fokus i uvođenje preko potrebnih resursa za sektor VET-a. Međutim, Ministarstvo obrazovanja nije dalo dovoljno pažnje razvoju standarda zanimanja ili angažovanju i uključivanju poslodavaca. Vlada Kosova nastavlja sa nedovoljnim finansiranjem sektora VET-a, a učenici i roditelji, nažalost, i dalje doživljavaju VET obrazovanje kao manje vredno od akademskog obrazovanja.

Promenljivi kvalitet obrazovanja na Kosovu i dalje predstavlja veliki problem. Institucije visokog obrazovanja na Kosovu, posebno Univerzitet u Prištini, igraju ključnu ulogu u oblikovanju i unapređenju kvaliteta obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja. Ono što je razočaravajuće je politizacija prisutna u univerzitetskom sistemu na Kosovu. Ovo ima jako negativan uticaj na poverenje koje države članice EU i Evropski univerziteti imaju u kvalitet visokog obrazovanja na Kosovu.

Kancelarija EU i države članice podržavaju tekuće reforme Rektora Univerziteta u Prištini. One su preko potrebne za transparentnost poslovanja univerziteta u pogledu angažovanja profesora i upisa studenata, ocenjivanja studenata i podržavanje napretka u karijeri talentovanih mladih akademika i istraživača.

Što se tiče društvenog sektora, decentralizacija socijalnih usluga je važna obaveza vlade Kosova, a takođe je veoma važan instrument za obezbeđivanje shvatanja i realizacije lokalnih potreba. Razvoj standarda za socijalne usluge i uvođenje procesa socijalnog licenciranja na Kosovu je veoma važno. Ono je potrebno za licenciranje društvenih NVO koje su u stanju da pružaju socijalne usluge u zajednici. Međutim, potpuna decentralizacija socijalnih usluga se tek treba uraditi, a činjenica da su šefovi opštinskih odeljenja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu uglavnom politički imenovani vodi ka poremećaju i nedostatku tog kako se ovaj sektor podržava. Istovremeno, opštine su obično više fokusirane na zdravstvene usluge, pa su socijalne usluge zapostavljene.

Pružanje socijalnih usluga na Kosovu je najslabije u Evropi, i istom se ne pridaje ni pažnja ni finansije koje zaslužuje. Pružanje osnovnih socijalnih usluga se treba smatrati investicijom u podržavanje zapošljavanja i društvene inkluzije siromašnih i marginalizovanih grupa. Stepen podržavanja socijalnih službi od strane kosovskih vlasti je važan indikator toga kako Kosovo napreduje u društveno-ekonomskom smislu.

Na kraju, da kažem i to kako ja vidim situaciju osoba sa invaliditetom na Kosovu. I ja imam invaliditet i borac sam za prava osoba sa invaliditetom, što znači da imam ličnog interesa. Bila sam prijatno iznenađena podrškom koju su mi ljudi na Kosovu pružali svakog dana. Ali, generalno govoreći osobe sa invaliditetom na Kosovu su jako diskriminisane. Osobe sa invaliditetom se ne mogu slobodno kretati po ulicama zbog prepreka u pristupu. Često su zatvoreni u kućama sa jako malim mogućnostima da žive samostalno, bez oslanjanja na podršku porodice, ili pristupa tržištu rada ili mogućnosti da se druže kao svi drugi.

Primetila sam da su lokalne vlasti na Kosovu postepeno stekle više znanja o pitanjima invaliditeta – na primer potrebu za odgovarajućim pristupom urbanim okruženjima i obezbeđivanju pristupa javnim objektima. Ali stvari se kreću veoma sporo, može se uraditi mnogo više. Takođe mnogo toga treba uraditi kako bi deca sa invaliditetom stvarno išla u školu, a takođe treba obezbediti odgovarajuće finansiranje dnevnih centara za podržavanje dece i odraslih sa invaliditetom od strane kosovskih vlasti. Potreba za pomoćnicima nastavnika je veoma važna za pružanje podrške uključenju dece sa invaliditetom, kao što je i potreba za podizanjem opšte svesti stanovništva Kosova o pitanjima invaliditeta i tome kako osigurati to da deca i odrasli sa invaliditetom nisu ostavljeni po strani.

Na kraju, nadam se da će nova vlada Kosova pridati veći značaj i da će joj osnovne javne službe biti prioritet. Ako se ulaganje u ljude zanemari, onda će Kosovo imati problema da ispuni evropske standarde i bude konkurent u evropskoj i globalnoj ekonomiji. Građani Kosova se u poređenju sa građanima drugih evropskih zemalja ne žale – ali, iako je strpljenje vrlina, ne znači da sve dođe onima koji čekaju. Civilno društvo Kosova treba da radi na postizanju većeg napretka tokom narednih godina – pozitivna promena koja doseže do najugroženijih u društvu je ona koja pokazuje koliko je društvo napredovalo. Države članice EU žele da Kosovo nauči od naših grešaka i da ih ne ponavlja. Prema tome, Kosovo, molim te zadrži svoje pozitivne karakteristike i izbaci one koje su smetnja za kosovsko društvo.

Autor ovog teksta je menadžer projekta za obrazovanje i društveni razvoj pri Kancelariji EU/SPEU na Kosovu