Zeleno liderstvo – ulaganje koje se isplati

Šta će našoj deci doneti zdrave gradove, sela, čiste okeane i budućnost? U jednoj reči:

ulaganje. Evropska komisija će od 30. maja do 3. juna biti domaćin Zelene nedelje,

događaja koji će, u celoj Evropi, naglasiti kako je ideja „trgovanja“ između ekonomije i

životne sredine zastarela.

 

Umesto toga, naša budućnost će se graditi na ulaganjima koja integrišu ekonomsku

priliku sa praksom održive životne sredine. Ja ću slaviti vezu između ulaganja i naše

ekološke budućnosti sa drugačijim fokusom svakog dana.

 

Tužno je da je neophodnost majka izuma; u tom slučaju je ulaganje „bogata tetka“. Naša

nedelja će pokazati da, ako ćemo ostvariti napredak, moramo da ohrabrimo one koji

rizikuju i inovatore. A to nije samo ohrabrenje za izumitelje.

 

Neki od najvećih rizika i inovacija su preko investitora. Pristup finansijama može biti

težak za kompanije u ekološkom sektoru zbog neshvatanja novih poslovnih modela

kojima se rukovode. Projekti mogu biti previše rizični ili dugoročni za tradicionalne

investitore.

 

Ali ako se ne uzmu u obzir ekološki pritisci to samo po sebi predstavlja rizik za

investitore. Pritisci na resurse mogu dovesti do šokova u snabdevenosti i fluktacijama u

ceni koje imaju jak uticaj na učinak ulaganja, i rukovodioci i investitori sve više moraju da

uzimaju u obzir te činioce.

 

Mnoge kompanije uzimaju u obzir i dugoročnu perspektivu, shvatajući da je ulaganje na

osnovu kvartalnog učinka nepromišljeno i neće stvoriti održivu dobit. Vlade, takođe,

sagledavaju pravila u vezi sa povereničkim odnosima, upravljanjem i podnošenjem

izveštaja kako bi se sprečila takva propadanja tržišta u našim finansijskim sistemima.

 

Investicioni plan za Evropu bavi se upravo ovim elementom. Evropski fond za strateška

ulaganja (EFSI), središte investicionog plana, ima opšti cilj da mobiliše ulaganja u iznosu

od najmanje 315 milijardi evra u Evropi za tri godine, sa približno 50 milijardi evra

ulaganja već pokrenutih do kraja 2015. god.

 

Ulaganja iz EFSI-a pomoći će da se povećaju privatne finansije, posebno u oblasti u

kojima komercijalne banke oklevaju da se uključe. Od 54 projekta koje je Evropska

investiciona banka unapred izabrala za finansiranje EFSI-a, ukupno 18 su u vezi sa

životnom sredinom. To je stvarna inovacija.

 

Druga sredstva, kao što je mehanizam finansiranja privatnog kapitala, savladavaju

potcenu prirodnog kapitala i iskorišćavaju potencijal usluga za eko-sistem, a neke zemlje

članice predvode u puštanju u opticaj zelenih obveznica.

Rečeno je i da je „liderstvo ulaganje koje se isplati“. Ovo je definitivno tako kada

pogledamo ekološko liderstvo, kao što smo videli poslednjih godina. One kompanije koje

su najbolje savladale teškoće uzrokovane recesijom su one koje su pokazale liderstvo,

prihvatile ekološke zabrinutosti i ulagale u dugoročne projekte.

 

U EU, zelene industrije su porasle za više od 50 procenata između 2000. i 2011. godine,

a radna mesta u ekološkoj robi i uslugama povećala su se sa 2,9 na 4,3 miliona između

2000. i 2012. god.

 

Ova kružna ekonomija ukazuje na istinitost ovoga. Ako se osmisle na pravi način, modeli

kružne ekonomije mogu da dovedu do trostruke koristi. Postoje ekonomske koristi koje

se mogu dobiti od korišćenja sirovina i resursa na efikasniji način, a koje su manje

zavisne od uvoza.

 

Postoje ekološke koristi od prelaska sa linearne ekonomije, u kojoj bacamo proizvode

koji se mogu popraviti ili reciklirati. Postoje društvene koristi koje se mogu dobiti od

dugotrajnijih i efikasnijih proizvoda, od sprečavanja otpada, daljeg unapređenja

upravljanja otpadom na lokalnom nivou, reciklaže, usluga popravke i ponovne upotrebe.

Da ne pominjemo značajne dodatne prilike za zapošljavanje koje će se stvoriti daljim

prelaskom na kružnu ekonomiju.

 

Da bi se takve promene zaista uvele, potrebno je da obezbedimo okvirne uslove da bi

investitori imali poverenje i potrebno je da upregnemo finansijski sistem u pravcu održivih

projekata, ne samo za zelenu robu i usluge, već i za finansiranje održivih rešenja u

poljoprivrednoj, industrijskoj, energetskoj, vodovodnoj, građevinskoj, transportnoj,

sanitarnoj i mnogim drugim oblastima.

 

Svakog dana Zelene nedelje postavljaćemo po jedno od sledećih pitanja.

• Kako gradove možemo da pretvorimo u bolja mesta za život?

• Kako da se pobrinemo da naše selo ostane zdravo i produktivno u dužem roku?

• Kako da finansiramo promene koje su potrebne da bi našu budućnost učinili zelenom?

• Kako da se pobrinemo da naši okeani ostanu zdravi i produktivni u dužem roku?

• Kako možemo da obezbedimo dugoročni napredak i blagostanje budućih generacija?

 

Evropska unija je na čelu napora koji se ulažu u izgradnju finansijskog sistema koji

podržava održivi razvoj; ali ostaje još puno toga da se uradi. Ako skombinujemo sve

naše napore i kreativne umove, sigurno možemo da odgovorimo na ova pitanja i zajedno

se posvetimo pravljenju većeg broja koraka u pravcu ulaganja u zeleniju budućnost.

 

Nadam se da će vam Zelena nedelja dati inspiraciju i da ćete se pridružiti mnogim

dijalozima i razgovorima, gde god da se nalazite i koliko god vremena možete da uložite.

 

Karmenu Vela je evropska komesarka za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo.