19 Mart, 2016 | Subota
Objavio Samuel Žbogar, šef Kancelarije EU na Kosovu/specijalni predstavnik EU u Sbunker-u
Evropska unija je priznala ravnopravnost između žena i muškaraca kao osnovnu vrednost i posvećena je unapređenju rodne ravnopravnosti.
Razumno je da svako društvo, svaka organizacija koristi pun potencijal i muškaraca i žena. To je pitanje pravičnosti, pošto bi jednake prilike i jednako priznanje trebalo da se jemči svakome. Međutim, rodna ravnopravnost ima i ekonomskog smisla. Žene daju ogroman doprinos ekonomijama, bilo u poslovanju, na farmama, kao preduzetnici ili zaposleni, ili obavljajući neplaćeni posao brige kod kuće. Međunarodne studije su stalno pokazivale da što su veće prilike da se žene uključe u poslovanje, veliko i malo, to je veća ekonomska korist za sve. Kao što je Međunarodna organizacija rada nedavno istakla, postoji pozitivna veza između većeg broja žena na rukovodećim položajima i boljeg učinka u poslovanju. Niko ne može da sebi dozvoli da propusti talenat i da ekonomija bude ispod potencijala tako što će isključiti 50 % populacije.
Uprkos tome što ima ženu za predsednika, na Kosovu žene su uglavnom nedovoljno predstavljene na rukovodećim položajima na nacionalnom i lokalnom nivou.
Na Kosovuje je takva situacija, nažalost, posebno zabrinjavajuća. Prema podacima dobijenim iz rodnog profila zemlje, stopa zaposlenosti žena otprilike je 18 % – najniža u Evropi, u poređenju sa 55 % zaposlenih muškaraca. Od 10 žena, samo jedna je formalno zaposlena, dok još jedna traži posao. Ostalih 8 žena je u potpunosti povučeno sa tržišta rada. Rodna diskriminacija, tradicionalne uloge rodova, nošenje tereta brige o deci i radu u kući znači da žene često završe na nesigurnim poslovnima sa niskom zaradom. Delotvorna primena prava žena na nasledstvo ostaje ograničena, uprkos činjenici da na osnovu zakona ne bi trebalo da postoji razlika između žena i muškaraca.
Nasilje u porodici ostaje problem na Kosovu. U nedavnom izveštaju o nasilju u porodici koji je pripremila Mreža žena Kosova zaključeno je da 62 % Kosovaca prijavljuje da je pretrpelo nasilje u porodici u toku svog života. 41 % žena kaže da je pretrpeo takvo nasilje u protekloj godini.
Ono što EU nastoji da ostvari kod kuće, promoviše i šire.
Za Evropsku uniju, rodna ravnopravnost je sveprisutno pitanje. EU je usvojila funkcionalni Akcioni plan za rodnu ravnopravnost kojim se utvrđuju veoma jasni ciljevi za pristupanje rodnoj ravnopravnosti u svim našim aktivnostima. Jedan od tih konkretnih ciljeva je da se rodna ravnopravnost sistematski stavi na dnevni red dijaloga sa partnerskim zemljama. Imajući to u vidu, tesno smo radili sa Vladom Kosova, Skupštinom i civilnim društvom na rešavanju tih stvari. Lokalno na Kosovu, jedno veoma konkretno sredstvo jesu naši dijalozi iz procesa stabilizacije i pridruživanja u vezi sa pravosuđem, slobodom i bezbednošću. Na sledećem sastanku, januara 2016. godine, opet ćemo postaviti pitanja koje sam naveo gore i izvršiti pritisak na Vladu da ispuni svoje obaveze.
Skupština Kosova je maja 2015. god. usvojila paket zakona iz oblasti ljudskih prava, uključujući i nov zakon o rodnoj ravnopravnosti. To je dobar zakon. Sada je trenutak da se pobrinemo da je on u celosti primenjen. Za to je potrebno da Vlada preduzme mere i da se zalaže civilno društvo. Potrebno je da žene na Kosovu nastave da zahtevaju da se njihova prava poštuju: da se bore za njih, da govore naglas i da se ne zadovoljavaju praznim rečima. EU će nastaviti da daje podršku.
Na kraju, dozvolite mi da završim rečima Federike Mogerini, visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednice Evropske komisije, „Napredak u vezi sa pravima žena je napredak u vezi sa ljudskim pravima. Društva koja ženama daju jednaku šansu da prosperiraju i slobodno učestvuju u društvenom, političkom i ekonomskom životu mirnija su i prosperitetnija. Zbog toga Evropska unija promoviše rodnu ravnopravnost od samog svog početka – i kod kuće i šire. Pomoć ženama i devojkama da napreduju deo je DNK EU.“