Tokom planiranja i razvoja infrastrukturne baze grada u vreme Jugoslavije, nije bilo predviđeno da će se stanovništvo Prištine povećavati tako brzo do razmera koje imamo danas, niti da će doći do masovnih migracija stanovnika sa periferije. Čak i u periodu kada je postojala administracija i transformacija sistema nakon posleratnog perioda, urbano planiranje i razvoj grada pretrpeli su velika zastoja usled ekstremnog lošeg upravljanja i brojnih skandala. I iako je u poslednjih nekoliko godina bilo određenih znakova poboljšanja, i dalje se nalazimo u veoma teškom stanju. Svakodnevni život u Prištini odražava urbani haos sastavljen od izuzetno velikog broja automobila u gradu, stalno rastućeg broja građevinskih projekata, smanjenja zelenih površina i sve većeg zagađenja životne sredine. Trenutna urbana struktura i infrastrukturni kapaciteti unutar grada preopterećeni su dinamikom stanovništva, što se često pretvara u ozbiljne ekološke probleme. Danas se Priština, između ostalog, suočava sa problemima zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, kanalizacionih sistema i racionalnog korišćenja vode. Ako se to prevede u svakodnevne efekte koji se primećuju tokom života u gradu, to se može ispoljiti na sledeći način: tokom zime stalno udišete zagađen vazduh koji ozbiljno šteti vašem zdravlju; tokom leta svedočite redukcijama vode zbog neadekvatnog korišćenja i čuvanja vode; nakon kišnih perioda ulice bivaju poplavljene i kišnicom i fekalnim vodama koje predstavljaju pretnju po zdravlje; tokom većine vaših putovanja suočavaćete se sa izduvnim gasovima i prašinom; a tokom cele godine hodaćete kroz smeće u svojim naseljima, na putu do škole, posla i gotovo svuda drugde.

Za procenu trenutnog stanja potrebno je istaći četiri elementa: prvo, državnim merama za rešavanje ključnih ekoloških pretnji potrebno je mnogo vremena; drugo, životna sredina je obično jedna od poslednjih tačaka na listi prioriteta i finansiranja od strane državnih institucija i potencijalnih donatora; treće, koliko je vremena potrebno da se stanje životne sredine poboljša, toliko dugo ćemo svakodnevno trpeti posledice; i četvrto, stanje će se po svemu sudeći još pogoršavati pre nego što počne da se poboljšava.

Većinu vremena skloni smo da nastavimo sa svakodnevnim životom i ignorišemo ove, naizgled male, probleme u našim prenatrpanim agendama. Međutim, za žaljenje je što pravi stepen ozbiljnosti ovih ekoloških pretnji shvatamo tek kada nas direktno pogode, kada je već kasno jer ćemo samo snositi posledice. Možete ignorisati zagađenje vazduha tokom cele godine dok vas tokom zime ne pogode kašalj i grip; zatim to ponovo zaboraviti tokom proleća kada vam se imuni sistem ojača, ali ćete, po svoj prilici, ponovo trpeti iste posledice naredne zime ukoliko se stanje ne poboljša. Ignorisaćete smeće koje vidite dok hodate, možda ćete i sami baciti poneki otpad, ali ćete se razbesneti kada vidite gomilu smeća ispred svoje kuće. Suočavaćete se sa brojnim primerima zagađenja životne sredine u jednom ili drugom obliku, ali reakcija dolazi tek nakon što su posledice već nastale.

Uopšteno, manje zagađenje ima tendenciju da se vremenom pretvori u veliki problem i kao takvo mora biti rešavano odmah po identifikaciji. Stoga, iako možda nije vaša krivica što je neki zagađivač stalan, i iako nije vaš posao da rešavate ta pitanja, čak i ako mislite da je to nečiji tuđi problem, na kraju to vrlo lako može postati i vaš problem.

Priština pokazuje veoma nizak stepen ekonomskog razvoja, kapaciteti države za bavljenje ekološkim pitanjima su veoma slabi, a osim neprimenjivanja zakona, životna sredina uopšte nije prioritet u državnim politikama. Stoga, vi zapravo možete biti jedina početna tačka za unapređenje životne sredine u kojoj živite. To je teret koji vam je nametnut nenamerno… ili možda nije?

Pogledajmo iz perspektive neka od pomenutih ekoloških pitanja. Ko, po vašem mišljenju, izaziva svo ovo zagađenje? Svaki stanovnik Prištine, uključujući i vas. Zagađenje vazduha nastaje i od uglja koji ste možda koristili za grejanje tokom zime, kao i od automobila koji vozite; nestašica vode može biti posledica toga što vodu uzimate zdravo za gotovo i koristite je neograničeno; a smeću na ulicama ste možda i sami u nekom trenutku doprineli. Sada, ne pokušavam ni na koji način da svu krivicu svalim na vas kao glavni izvor problema, već želim da shvatite da svi koji ovde živimo doprinosimo problemu zagađenja na jedan ili drugi način i da imamo zajedničku odgovornost za ova pitanja.

Dakle, šta možemo da uradimo kao stanovnici?

Postoje dva puta koja treba uzeti u obzir istovremeno prilikom rešavanja ekoloških problema. Prvi put je da počnemo da menjamo svoje navike. Promena navika može se smatrati velikom žrtvom ili visokom cenom koju treba platiti za našu udobnost, ali hajde da sagledamo ovo pitanje kritičnije. Ove navike nas pogađaju veoma malo u poređenju sa uticajem koji imaju na našu životnu sredinu. Na primer: sakupljanje otpada u vašem naselju i njegovo odlaganje u kontejnere oduzima vam nekoliko minuta tokom nekoliko dana, u poređenju sa nedeljama i mesecima tokom kojih velike površine mogu biti prekrivene smećem; zatvaranje slavine kada ne koristite vodu (dok se tuširate i koristite sapun, dok dodajete deterdžent posuđu, dok perete zube itd.) košta vas nekoliko sekundi više puta dnevno, u poređenju sa hiljadama litara vode koje se troše iz zajedničkog rezervoara (na primer Batlave) iz kojeg svi uzimamo pijaću vodu; hodanje do posla ili gotovo bilo gde u gradu može vam oduzeti dodatnih 15 do 20 minuta u poređenju sa razornom količinom gasova koje biste ispustili putujući automobilom. Pored toga, to bi bilo korisno za vaše zdravlje i pomoglo bi javnom prevozu u gradu. Dakle, male promene u našim navikama imaju veliki uticaj na životnu sredinu i suštinski direktno utiču na živote drugih stanovnika Prištine.

Drugi put je da se zagađenja životne sredine odmah prijavljuju i da se prati da li se preduzimaju aktivnosti za rešavanje takvih problema. S obzirom na slabe kapacitete državnih institucija za rešavanje ekoloških problema, morate razumeti da se većina ekoloških pitanja uopšte neće rešiti. Samo kroz prijavljivanje i mobilizaciju zajednice (deljenje problema sa prijateljima, komšijama i drugima) određeni problem može postati prioritet, a zatim se ovaj ciklus može koristiti za rešavanje većeg broja ekoloških problema. Na primer, fekalne vode koje izbijaju na površinu u različitim delovima grada predstavljaju problem sa kojim se često susrećete; međutim, nastavićete da ga gledate dugo vremena ukoliko ga ne prijavite. Čak i ako prijavljeni problem ne bude rešen (ovde dolazi deo praćenja), uvek možete kontaktirati medije kako biste problem javno istakli – i nekako, kada se nađu u centru pažnje, postoji gotovo magična tendencija institucija da reaguju. Stoga, uvek prijavljujte ekološke probleme odmah i bavite se njima dok ne budu adekvatno rešeni.

Iz šire perspektive, unapređenje životne sredine u Prištini je na neki način zadatak samih stanovnika. A s obzirom na to da svakodnevno rastemo u broju i da svako od nas dodaje još jedan paket otpada okolini, preuzmimo odgovornost za svoje postupke i izvučimo najbolje kao zajednica. Na kraju krajeva, mi smo ti koji ovde živimo i, hteli to ili ne, svakog jutra se budimo suočeni sa brojnim ekološkim problemima koje možemo rešavati zajedno.