4 Decembar, 2017 | Ponedeljak
U 2013. godini sam dva puta podnela zahtev Ministarstvu spoljnih poslova kako bih saznala koji državni službenici su korisnici diplomatske note i koji službenici ovog ministarstva koriste putne troškove. Ni na jedan od podnesenih zahteva nisam dobila odgovor.
Kao izuzetak su definisani slučajevi u kojima institucija može odbiti pristup dokumentima ako to ugrožava javni interes, javnu sigurnost, međunarodnu saradnju i privatnost pojedinca.
Informacije koje sam ja tražila nisu bile uključene ni u jednu od gorenavedenih. Međutim, zahtevi su ipak bili odbijeni.
Neodgovaranje institucije u roku od 7 dana se smatra odbijanjem i daje pravo podnosiocu zahteva da pokrene sudski postupak protiv institucije ili da podnese žalbu zaštitniku građana. Ja sam izabrala drugo rešenje.
Ali i ovde nisam dobila odgovor.
Tri meseca nakon što sam sama kontaktirala advokata, službenica koja je prihvatila zahtev je stupila u kontakt sa mnom objašnjavajući da je kontaktirala Ministarstvo spoljnih poslova tražeći pružanje informacija. Nije bilo nijednog traga da se to dogodilo. Da bi se obratila sudu, zakonski rok je već prošao.
Pristup javnim dokumentima kao jedna od ključnih komponenti transparentnosti i odgovornosti je i dalje otežana zbog nedostatka mehanizama koji zvaničnike smatraju odgovornima.
Pravo na zahtevanje i dobijanje informacija od javnog značaja je ometeno usled fragmentiranog i nejasnog pristupa vlasti, što direktno utiče na opadanje nivoa zahteva medija za pristup dokumentima.
Novinari na Kosovu, u većini slučajeva, ne koriste pravo da traže službene informacije. Čak i kada se to desi, novinari se lišavaju prava na pristup dokumentima od javnog značaja, koja nisu poverljive prirode, a deo su industrije koja je prepuna neproverenog izveštavanja i bez ikakve formalne kontrole činjenica.
Odbijanje pristupa informacijama od javnog značaja se često opravdava neodgovornim objašnjenjima u vidu „kršenja privatnosti“ ili „zaštite ličnih podataka“ .
U ne tako malom broju slučajeva, Agencija za zaštitu ličnih podataka pretvorila se u zaštitnika prakse ograničavanja pružanja javnih dokumenata time štiteći zvaničnike koji krše zakon.
Povodom ovakve prakse državnog mehanizima, a naročito usled činjenice da ona služi političke interese, Kancelarija Evropske unije na Kosovu je preporučila transformaciju Agencije za zaštitu ličnih podataka u Kancelariju komesara za informacije. Dok se dizajn ovog mehanizma ne razjasni, novinari i zaštitnik građana smatraju da to ima mogućnosti da utiče na odgovornosti potonjeg.
Do sada je sud samo u dva slučaja presudio u korist podnosilaca žalbi za odbijanje pristupa javnim dokumentima, dok se na sudske odluke izvršna vlast, koju je sud proglasio odgovornom za odbijanje, nije obazirala.
Pod okriljem ovakve prakse su ućutkani i uzbunjivači na korupciju. U velikom broju slučajeva, kada je bilo signalizacije i spremnih ljudi za prijavljivanje, glasovi su utišani zbog nedostatka njihove zaštite, ponižavajućih napada i direktnih pretnji.
Ovo olakšava posao osobama koje zloupotrebljavaju sistem kao i informacionim kanalima koji koriste diskutabilne izvore koji zapravo manipulišu informacijama.
Vlasti su pojačale intezitet arsenala kojim se koriste na društvenim medijima, gde se osobe koje istražuju zloupotrebu često nazivaju neprijateljima, što je Kristijan Amanpur skoro nazvao „distopijskom noćnom morom“ a što je sada postalo norma.
Krajem 2016. godine, Evropska unija je u jednom delu izveštaja o Kosovu promenila ustaljenu radnu terminologiju. U delu koji se odnosi na vladavinu prava i slobodu medija ističe se da su: „demokratija i vladavina poljuljane, naročito usled načina nastanka države, što utiče na funkcionisanje demokratskih institucija i glavne probleme u društvu.“
U jednoj sredini koju karakteriše delimična sloboda i polu-autoritarni pristup vlasti, tabloidno novinarstvo postaje sve zastupljenije u medijima, što nadvladava novinarstvo zasnovano na činjenicama i analizama. Iako nema klasičnih likvidacija novinara, novinari i uzbunjivači su i dalje oslabljeni teretom cenzure i postupaka koji su „u skladu“ sa zakonom.