Agona Športa – donošenje različitih muzičkih kultura na Balkan i šire

Agona Športa, vokalistkinja i globalna muzička izvođačica iz Prizrena, izvođačica na raznim muzičkim festivalima sa domaćim i međunarodnim umetnicima, nedavno je izabrana za jednu od 12 pobednika programa MOST-Balkan Music Export Program, koji finansira Evropska unija kroz program Creative Evropa. Da bismo saznali više o Agoninoj muzici, njenim planovima i programu Balkan Music Exporta, uradili smo intervju sa njom.

EH: Ko je Agona Športa?

A.Š: Agona Športa je vokal i izvođač globalne muzike, koja prepliće različite kulture koje proučava. Rođena 1994. godine u Prizrenu, Agona je pohađala časove klavira u osnovnoj muzičkoj školi „Lorenc Antoni“. Tokom srednje škole u ​​Prištini, upoznala se sa džez muzikom, kroz saradnju sa pijanistom Ilirom Bajrijem.

Istovremeno je učila vokalne tehnike pod mentorstvom Bese Lugići i Elikone Hisaj. Tokom leta 2011, Agona je pohađala 5-nedeljni kurs džeza na Berklee College of Music u Bostonu. Za to vreme bila je aktivna na nastupima i festivalima na Kosovu, nastupajući sa raznim formacijama lokalne scene, sa fokusom na vokal, a ponekad i na druge instrumente kao što su udaraljke, klavir i truba.

EH: Kako se oblikuje Agonin umetnički identitet kada znamo da je muzika koju izvodite okarakterisana kao mešavina tradicionalne balkanske muzike sa onom iz Južne Amerike, Indije i Bliskog istoka?

A.Š: U jesen 2012. godine započela sam studije vokala na “New School for Jazz” u New York-u, gde sam se upoznala sa muzičarima i različitim muzičkim kulturama koje nastavljaju da oblikuju moj umetnički identitet. Neki od ansambala koje sam pohađala tokom studija su bili „Brazilian Drum Ensemble“, „Cross-Cultural Imporivsation“, „Indian Ensemble“, „Circle-Singing Ensemble“. Pripremajući se za maturski resital, formirala sam muzičku grupu, sa kojom smo pripremili repertoar sa obradama pesama sa Balkana, Brazila, Indije i Bliskog istoka.

EH: Koje su Agonine glavne umetničke aktivnosti poslednjih godina i koliko je pandemija uticala na iste?

A.Š: Tokom letnjih poseta Kosovu, preko DokuFesta, sarađivala sam sa raznim međunarodnim filmskim stvaraocima i muzičarima. U avgustu 2017. godine francuski duo Vincent Moon i Priscilla Telmon me je pozvao da budem deo njihovog snimanja u Prizrenu, kao i da izvodim improvizovanu muziku tokom projekcije njihovog dela, pod nazivom „živi bioskop“, gde se vizuelizacije prikazanih miksuju u trenutku. Preko svoje platforme „Petites Planetes” objavili su kratki film pod nazivom „Prelazi: Muzički portret Agone Športe”.

Neke druge saradnje tokom DokuFesta su muzika za film rediteljke Šantal Akerman „D’Est” sa libanskim muzičarem Rabihom Beainijem, kao i gostovanje u izopolifonijskoj grupi „Glasovi reke” iz Skrapara.

Pandemija je nesumnjivo uticala na delatnost svakog umetnika. U februaru 2020. godine izabrana sam u muzičku rezidenciju “OneBeat Balkans”, koja okuplja muzičare sa Balkana i Sjedinjenih Država kako bi kreirali nova muzička dela. Kao posledica pandemije, prvi deo rezidencije organizovan je onlajn, dok je u septembru stvorena prilika da se svi upoznamo i nastavimo sa radom u fizičkom obliku; što je bilo veoma inspirativno, pošto se većina učesnika nije kretalo iz svojih prebivališta tokom godine i nismo mogli raditi u velikim muzičkim grupama.

Tokom rezidencije, grupa je posećena i sarađivala je sa umetnicima kao što su Rambo Amadeus, Marko Louis i Visar Kući.

U međuvremenu, u okviru Dam Festa 2020, bila sam deo filma „Blizu“ reditelja Learta Rame, filma koji pred slušaocima dokumentuje moje i nastupe Visara Kućija. Takođe, u oktobru 2021. godine bila sam učesnik festivala i rezidencije „Xarkis“ na Kipru, gde sam kroz snimke domaćih muzičara realizovala audio-vizuelni nastup, koji je uključivao pesme, priče i slike snimljene tokom rezidencije.

Takođe, u okviru Lumbardhi fondacije, vodila sam javni letnji program (2020-2021) „Varijacije slušanja“.

Poslednjih mesec dana spremao sam produkciju kulturnih događaja u zgradi Kulturno-Umetničkog društva ’’Agimi’’. Zajedno sa muzičarima Malbora Krajku, Nita Krajku i Tringa Sadiku, 6. marta 2022. godine smo realizovali nastup sa prerađenim  narodnim pesmama Kosova i Albanije. Takođe, u reportoaru smo obuhvatili pesmu Džordža Grešvina, prevedena i adaptirana od strane Agron Športa, pod nazivom ’’ Letnji obrok’’.

Bilo je veoma lepo iskustvo i nadam se da će takvi događaji biti češći kako bi ujedinili muzičare sa ljubiteljima muzike i da stvaramo nove društvene kolektive.

EH: Nedavno ste izabrani za jednog od pobednika programa MOST – Balkan Music Export. Možete li nam reći nešto više o svom programu i očekivanjima?

A.Š: Biti jedna od 12 umetnika koje je za pobednike izabralo više od 100 primenjenih super umetnika sa celog Balkana svakako je posebno zadovoljstvo. Program MOST-a „Balkan Music Export“, podržan od strane programa Kreativna Evropa Evropske unije, daje priliku mladim umetnicima da se upoznaju sa festivalskom scenom na Balkanu i zapadnoevropskim zemljama i podržava izgradnju portfolia umetnika koji proizvode audio ili nove video snimke. Još jedna karakteristika programa koja me je privukla je činjenica da će svaki muzičar imati svoje mentore, sa kojima ćemo se konsultovati o narednim koracima izgradnje naše karijere.  U aprilu 2022. Godine, putem magazina Songlines, lansiraće se album „Balkan Music Export vol.2“, koji uključuje pesme svakog izabranog muzičara/grupe. U mom slučaju biće lansirana pesma „Nata prap agon“, koju smo sa Tomorom Kućijem komponovali tokom 2021. godine, dok je tekst inspirisan i pozajmljen iz poezije mog oca.

EH: Na kojim projektima trenutno radite?

A.Š: Pored učešća u programu „Balkan Music Export”, još jedan projekat koji će biti u martu, je saradnja pijaniste Roberta Biše na Metrosound Festivalu u tiranu, gde će biti predstavljena arbreška muzika i kultura. Na ovom festivalu ću izvesti konačan koncert 19. mart, kao deo ansambla ’’Album pesama za Arbreše’’ koji uključuje polivokalni deo između mene i Anastasije Skenderaj, basiste Stefana Dala Porte, bubnjara Simona Sferuza i vođa ansambla Robert Bist.

U saradnji sa Erolom Športom, odabrani smo u aplikaciji Prostora Baštine VI, od CHwb Kosova. Cilj našeg projekta je da odamo počast društvenom i kulturnom sećanju Prizrena iz 80-ih fokusirajući se na kafe-bar ’’Janis’’. Prva faza projekta počinje sa zaključkom intervjua, arhive poput fotografija, razglednica, kaseta i pesme, sa ciljem da spojimo usmenu istoriju, muziku i vizuelnu umetnost. Muzika koja je slušana u Janisu će biti iskorišćena za istraživanje, ekspermentišući sa potencijalom pesama u oživljavanju memorije individualaca.