Veštačka inteligencija je transformativna snaga u akademskoj zajednici, koja utiče na nastavu i učenje, istraživanje, ocenjivanje i administraciju. Ona nudi obrazovnom sektoru neviđene mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja. Istovremeno, ona pokreće i značajnu zabrinutost u vezi sa pravnim, etičkim i akademskim integritetom.
Evropska unija (EU) preduzima sveobuhvatan pristup regulisanju veštačke inteligencije, priznajući i njen potencijal i izazove, dok istovremeno nastoji da obezbedi da njen razvoj bude pouzdan, transparentan i da poštuje osnovna prava.

Zakon o veštačkoj inteligenciji je kamen temeljac pristupa EU upravljanju veštačkom inteligencijom i prvi sveobuhvatni pravni okvir za veštačku inteligenciju na svetu. Zakon o veštačkoj inteligenciji prati pristup „zasnovan na riziku“, gde se sistemi veštačke inteligencije klasifikuju prema nivou rizika koji predstavljaju za pojedince i društvo. Što je nivo rizika viši, to su strože zakonske obaveze koje se postavljaju programerima i korisnicima. Različiti sistemi podležu različitim pravilima, pri čemu aplikacije sa minimalnim rizikom (filteri za neželjenu poštu, sistemi preporuka) imaju manje pravila, sistemi sa ograničenim rizikom (čet-botovi), a sistemi sa visokim rizikom (npr. u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju itd.) zahtevaju pravila o transparentnosti, ljudskoj kontroli, dokumentaciji, proceni rizika i kvalitetu podataka. Pored toga, postoji neprihvatljiv rizik (manipulativna veštačka inteligencija) kada se prakse veštačke inteligencije smatraju nespojivim sa evropskim vrednostima i podrivaju osnovna prava.

Jedan od najvažnijih sektora pomenutih u Zakonu o veštačkoj inteligenciji je obrazovanje, s obzirom na to da odluke donete u obrazovnim institucijama imaju dugotrajan uticaj na akademsku i profesionalnu karijeru studenta. Mnoge aplikacije veštačke inteligencije koje se koriste u obrazovanju spadaju u kategoriju visokog rizika, a univerziteti bi trebalo da obezbede da ljudski nadzor ostane u središtu procesa donošenja odluka, da sistemi veštačke inteligencije budu pravedni i tačni, kao i da ne dovode do diskriminacije ili nenamerne i nepravedne pristrasnosti.

Opšta uredba o zaštiti podataka (OUZP) takođe ostaje od ključnog značaja. Obrazovne institucije rutinski obrađuju velike količine ličnih podataka, uključujući studentske evidencije, informacije o ispitima, podatke o akademskom uspehu i administrativnu dokumentaciju. Kada sistemi veštačke inteligencije obrađuju takve podatke, institucije moraju da obezbede usklađenost sa principima OUZP-a: zakonitost, pravednost, transparentnost, ograničenje svrhe, minimiziranje podataka, tačnost, bezbednost i odgovornost. Univerziteti moraju da spreče objavljivanje poverljivih ili ličnih podataka u javno dostupnim sistemima veštačke inteligencije, jer bi to moglo da ugrozi prava studenata na privatnost.

Kosovo, kao i druge zemlje u regionu, još uvek je u ranoj fazi oblikovanja svog pristupa veštačkoj inteligenciji. Izveštaj Evropske komisije za Kosovo za 2025. godinu poziva Kosovo da se u potpunosti uskladi sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji i da uspostavi neophodne strukture za njegovo sprovođenje. Digitalna agenda Kosova 2030 pruža početnu osnovu za ovaj proces, uključujući planove za razvoj nacionalne strategije za veštačku inteligenciju i uspostavljanje pravnog i regulatornog okvira za veštačku inteligenciju, uključujući i oblast obrazovanja.

Generativna veštačka inteligencija revolucionisala je debate o akademskoj iskrenosti, izvan pravnih okvira. Veštačka inteligencija može da podrži učenje objašnjavanjem složenih koncepata, generisanjem praktičnih pitanja, poboljšanjem pisanja, sumiranjem akademske literature, pružanjem pomoći u kodiranju i olakšavanju analize podataka. Međutim, radovi u časopisima koji su u potpunosti ili delimično generisani pomoću veštačke inteligencije izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa akademskom originalnošću i integritetom. Zato univerziteti i časopisi treba da uspostave jasne politike, obezbede obuku, ojačaju zaštitu podataka i obezbede ljudski nadzor. Podsticanje pismenosti u oblasti veštačke inteligencije je podjednako važno i obuhvata razumevanje mogućnosti i ograničenja veštačke inteligencije, njenih etičkih i pravnih implikacija, odgovornosti i opasnosti od zloupotrebe. Visokoškolske ustanove širom Evrope kreiraju politike koje podstiču odgovornu upotrebu veštačke inteligencije umesto njene opšte zabrane. Univerzitet u Prištini je 2026. godine izradio vodič za studente zasnovan na pristupu koji promoviše UNESCO, stavljajući ljude „u centar“. U tom pogledu, transparentnost je jedan od ključnih principa. Studenti treba da jasno navedu da li su koristili alate veštačke inteligencije kada to politika zahteva, dok profesori treba da budu eksplicitni u pogledu prihvatljive upotrebe alata veštačke inteligencije u okviru nastave ili ocenjivanja. Bez obzira na razvoj tehnologije, takve politike treba da budu utemeljene na dugogodišnjim vodećim principima poštenja, odgovornosti, pravičnosti i odgovornosti, koji predstavljaju osnovu akademskog integriteta.

Iako veštačka inteligencija može da učini učenje pristupačnijim i efikasnijim, prekomerno oslanjanje na nju može da oslabi kritičko razmišljanje, analitičke veštine i samostalno učenje. Iz tog razloga, veštačku inteligenciju treba koristiti kao alat za podršku učenju, a ne kao zamenu za lični rad studenta. Pravi izazov nije da li će studenti koristiti veštačku inteligenciju, već da li će naučiti da je koriste etički, kritički i odgovorno. To je najefikasniji način da se održi akademski integritet, uz istovremeno potpuno iskorišćavanje obrazovnih mogućnosti koje veštačka inteligencija može da pruži.

Dr Dren Grguri, docent, Odeljenje za novinarstvo, Univerzitet u Prištini
Fatjona Rudi, student, Odeljenje za novinarstvo, Univerzitet u Prištini