Tokom izbornog perioda, uloga informacija postaje još značajnija za funkcionisanje demokratije - ali istovremeno i podložnija manipulacijama. Izbori 2025. godine na Kosovu pokazali su koliko lako stvarnost može biti iskrivljena sadržajem koji deluje ubedljivo, ali nije zasnovan na činjenicama.
Evropska unija na Kosovu odigrala je ključnu ulogu u součavanju sa ovim izazovom, podržavajući nezavisne medije, inicijative za proveru činjenica i izgradnju institucionalnih kapaciteta, kao deo svoje šire posvećenosti demokratskom razvoju Kosova i putu ka evropskim integracijama.
U stalnim naporima da se ovaj fenomen bolje razume, Hibrid.info, uz podršku EU na Kosovu, objavio je izveštaj pod nazivom „Otpornost na dezinformacije u izbornom periodu na Kosovu“, koji analizira dezinformacije tokom lokalnih izbora i vanrednih parlamentarnih izbora održanih između oktobra i decembra 2025. godine.
Ovaj izveštaj je više od statističkog pregleda - pruža jasnu sliku o tome kako informacije, ali i dezinformacije, oblikuju javnu percepciju u kritičnim demokratskim trenucima.

Zajednička odgovornost
Borba protiv dezinformacija nije samo pitanje pravila ili institucionalnih mehanizama.
Kao što je naglasila Eva Palatova, vršiteljka dužnosti šefice EU na Kosovu, tokom predstavljanja izveštaja, ona iziskuje „kolektivni napor, jake institucije, nezavisne i odgovorne medije, aktivne inicijative za proveru činjenica i informisane građane“.
Jer funkcionalna demokratija počinje pouzdanim informacijama.

Na putu ka otpornijem informativnom prostoru
Ovaj izveštaj predstavlja važan korak ka razumevanju i rešavanju problema dezinformacija na Kosovu.
U njemu se iznosi da je od oktobra do decembra 2025. godine kosovski informativni prostor bio obeležen velikim obimom političkog sadržaja. U tom kontekstu, izveštaj identifikuje ponavljajuće obrasce dezinformacija koje se brzo šire, posebno na društvenim mrežama.
Od više od 7.000 analiziranih objava, na desetine sadržaja je direktno povezano sa izborima, međuetničkim pitanjima i spoljnim uticajem u informacionom prostoru.
Ono što posebno dolazi do izražaja nije samo količina sadržaja, već i način na koji se takav sadržaj umnožava - često putem društvenih mreža, gde se jedan narativ može replicirati i dopreti do hiljada korisnika u roku od nekoliko minuta.
Od lažnih vesti do sadržaja generisanog uz pomoć veštačke inteligencije
Nalazi izveštaja pokazuju da dezinformacije tokom izbora nisu nova pojava, ali da njihovi oblici evoluiraju.
Lažne vesti i izmišljene ankete su i dalje najčešće zastupljeni format. Neproverene izjave i senzacionalistički naslovi se često koriste kako bi privukli pažnju i uticali na javno mnjenje.
Ipak, ono što posebno karakteriše ovaj period je povećana upotreba sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom (AI). Manipulisani video-snimci i slike - često percipirani kao autentični - postaju moćni alati za oblikovanje javnog mnjenja.
U takvom okruženju, postaje sve teže razaznati granicu između stvarnosti i izmišljotine.

Narativi koji potiču iz inostranstva
Još jedna značajna dimenzija izveštaja odnosi se na spoljni uticaj u informativnom prostoru - poznat kao strano informativno mešanje i manipulacija (FIMI).
U izveštaju se ističe da su određeni srpski i ruski mediji na srpskom jeziku koristili narative usmerene na oblikovanje javnog diskursa i povećanje polarizacije, posebno u vezi sa međuetničkim i bezbednosnim pitanjima. U ovom kontekstu, izbori su prikazani kao nedemokratski procesi, čime se stvara sumnja u legitimitet kosovskih institucija. Pored toga, identifikovan je sadržaj koji ima za cilj da utiče na političko opredeljenje zajednice kosovskih Srba na Kosovu.
Na ovaj način, dezinformacije prevazilaze okvire lokalnih problema i postaju širi izazov za demokratsku stabilnost i bezbednost.
Institucije se suočavaju sa novom realnošću


Diskusija koja je usledila nakon objavljivanja izveštaja ukazala je na zajedničku realnost za institucije: dezinformacije se šire brže nego što im se može suprotstaviti.
Predstavnici institucija istakli su izazove kao što su:
identifikacija anonimnih profila
pravovremeno reagovanje na viralni sadržaj
regulacija digitalnog prostora koji se stalno menja i razvija

Ipak, jedna poruka je bila jasna: rešenje ne leži isključivo u institucionalnim merama. Ono zahteva odgovor celog društva, zasnovan na saradnji, otpornim institucijama, slobodnim medijima, obrazovanju, aktivnoj proveri činjenica i informisanim građanima kako bi se zaštitili demokratski procesi, ojačalo poverenje javnosti i sačuvao integritet informacionog prostora.