Na Kosovu nemaju svi istu mogućnost da potraže pomoć. Za mnoge žene i devojčice sa invaliditetom, kao i samohrane majke dece sa invaliditetom, službe podrške su često teško dostupne zbog problema sa mobilnošću, ograničenih informacija, udaljenosti od institucija i nedovoljnog pristupa specijalizovanim uslugama. Kao rezultat toga, mnoge žene ostaju izolovane od mehanizama podrške namenjenih zaštiti njihovih prava i dobrobiti.

U mnogim porodicama na Kosovu žene i devojčice sa invaliditetom, kao i samohrane majke dece sa invaliditetom, svakodnevno se suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem, diskriminacijom, siromaštvom i nedostatkom pristupa osnovnim uslugama. Za mnoge od njih, institucije su suviše udaljene, kako fizički tako i emocionalno.

Upravo u ovoj realnosti intervenisala je trogodišnja inicijativa koju je finansirala Evropska unija.

Projekat „Moja priča, moje dostojanstvo“, sproveden od 2023. do kraja 2025. godine, obuhvatio je rad sa ženama i devojčicama sa invaliditetom i samohranim majkama dece sa invaliditetom koje su preživele nasilje ili se suočile sa stalnom diskriminacijom. Projekat je pomogao 193 korisnika, ojačavajući njihov pristup pravima, uslugama i mogućnostima. Među njima je bilo 40 samohranih majki i 149 žena i devojčica sa invaliditetom iz različitih zajednica, što uključuje kosovske Albanke, Srpkinje i Romkinje.

Projekat koji finansira Evropska unija sprovelo je Udruženje paraplegičara i dece sa paralizom – HANDIKOS Gnjilane, u partnerstvu sa „Inkluzioni“, Udruženjem osoba sa invaliditetom „Handikos“ Ranilug i Centrom za inovacije i razvoj.

Prema rečima Bljerte Bajrami, socijalne radnice u HANDIKOS-u Gnjilane, ključna komponenta projekta bila je mobilna klinika koja je direktno donela usluge do korisnika: socijalnu, psihološku i pravnu podršku, usluge nege, lekove i prevoz za medicinske preglede.

„Radili smo sa ljudima u izuzetno teškim socijalno ekonomskim uslovima“, objašnjava Bajrami. „Mnogi korisnici su trošili skoro sve svoje prihode na lekove. Projekat je pokrio troškove lekova i to im je olakšalo život.“

Jedna od žena koja je imala koristi od ovog projekta je Hanumšahe Pajaziti iz Gnjilana, majka troje dece, od kojih jedno sa invaliditetom. „Trošila sam oko 140 evra mesečno samo na lekove moje ćerke“, kaže ona. „Dan kada su mi rekli da ću dobiti lekove besplatno bio je jedan od najsrećnijih dana za mene.“

Pored materijalne pomoći, projekat je takođe pomogao ženama da saznaju više o svojim zakonskim pravima i dobiju pristup besplatnim psihološkim uslugama, koje bi mnogima od njih bile nepristupačne.

Projekat je takođe rezultirao publikacijom „Moja priča, moje dostojanstvo“. Knjiga, autorke Šćipe Pajaziti, predstavlja zbirku deset ličnih svedočanstava žena i devojaka sa invaliditetom i samohranih majki. Priče nude intiman prikaz života koji se često ne čuju, ističući dostojanstvo i snagu žena koje stoje iza njih.

U suštini, „Moja priča, moje dostojanstvo“ je izgradila jednostavan, ali vitalan model: pružiti usluge onima koji ne mogu da dođu do institucija, nudeći ne samo pomoć, već i dostojanstvo i osećaj da ih neko sluša.

Pored rešavanja neposrednih izazova, projekat je doprineo podizanju javne svesti o preprekama koje i dalje ograničavaju puno učešće osoba sa invaliditetom u društvenom, ekonomskom i javnom životu. Kroz kontinuiranu podršku inkluziji, ljudskim pravima i razvoju zajednice, Evropska unija ostaje posvećena poboljšanju života ljudi širom Kosova, potvrđujući svoju poziciju kao najjači i najpouzdaniji partner Kosova u unapređenju inkluzivnijeg, pravednijeg i otpornijeg društva.