5 Decembar, 2022 | Ponedeljak
Javne nabavke su jedan od najvažnijih oblika trošenja javnog novca, preko kojeg država ugovara radove, usluge i dobra. Na Kosovu je samo tokom 2021. godine zaključeno 9892 različita ugovora čija vrednost dostiže 429 miliona evra, što je otprilike 5,65% BDP-a zemlje.
Kako se radi o delikatnoj aktivnosti trošenja javnog novca, koja se često dovodi u vezu sa korupcijom, veoma je neophodno da se ovaj proces stručno nadgleda kako bi se garantovalo postizanje vrednosti za novac, transparentnost i slobodna konkurencija između privatnih kompanija.
U okviru projekta „Dobra uprava: javne nabavke i napredno političko kreiranje“, Demokratija plus (D+), uz finansiranje Evropske unije (EU), pratila je aktivnosti javnih nabavki na lokalnom nivou, sa fokusom na pet (5) velikih opština, u kojima je praćeno više od dvadeset (20) tendera.
Ovo praćenje je vršeno praćenjem aktivnosti nabavki u ovim opštinama putem elektronske platforme za e-nabavke. Na osnovu nekih pokazatelja koji izazivaju sumnju na korupciju, odabrani su tenderi sa „crvenim zastavicama“, za koje je kroz zahtev za uvid u javne dokumente obezbeđena kompletna dokumentacija, a potom su isti podvrgnuti detaljnoj proveri postojanja nepravilnosti.
Jednogodišnji monitoring pratio je tendere tokom svih faza nabavke (pred-tenderske, tenderske i post-tenderske procedure). U prvoj fazi pred-tendera razmotreni su izbori tenderskih procedura i kvalifikacioni kriterijumi ponuda. Tokom druge faze pažnja je posvećena evaluaciji ponuda i dodeli ugovora, dok su tenderi praćeni i nakon tendera sa posebnim fokusom na upravljanje ugovorima i realizacijom plaćanja.
Značaj je dat korišćenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja obaveštenja o ugovoru, postupka koji smanjuje konkurenciju i izaziva sumnju u favorizovanje ekonomskih operatera. Ova procedura, čija je upotreba dozvoljena samo u hitnim slučajevima, počela je u velikoj meri da se primenjuje početkom pandemije COVID-19, pri čemu su naručioci sklapali „brze“ ugovore u cilju zaštite zdravlja građana.
Iako pandemija COVID-19 više nije „vanredna situacija“ pošto su prošle dve godine od njenog početka, pojedini naručioci nastavili da koriste pandemiju kao izgovor i tokom 2022. godine, sklapajući ugovore „bez konkurencije“ i iznad tržišne cene.
Prilikom analize tendera uočene su neke loše prakse u određivanju kvalifikacionih kriterijuma ponuda koje su za posledicu imale štetu po konkurenciju i nenamensko trošenje javnog novca. Uspostavljanje ovih kriterijuma, koji se obično ne pokazuju relevantnim za oblast tendera, izazivaju sumnju da su neke kompanije favorizovane od strane naručilaca, što je posledično dovelo do ugovaranja viših cena.
Paralelno, tokom ovog perioda, vršen je sveobuhvatan monitoring za zaključivanje ugovora za posebne usluge (UPU), inače poznatih kao „ugovori o radu“ od strane centralnih i lokalnih vlasti tokom 2022. godine, ugovora koji takođe ulaze u domen javnih nabavki.
Ovim monitoringom su prvi put uočeni nedostaci u pravnom okviru za povezivanje MUP-a, koji je trenutno veoma generalizovan i ostavlja prostor za tumačenja. Pravne rupe su rezultirale ugovaranjem nesposobnih lica u obavljanju poslova i odgovornosti definisanih u tenderskim dosijeima.
Pored praćenja javnih nabavki, D+ je objavio i nekoliko kratkih radova kao reakcije na javne politike. U početku je Skupštini Kosova preporučeno da odredi „plafon” u pogledu putnih troškova poslanika, što je tema koja je dominirala u medijskim naslovima nakon objavljivanja troškova nafte poslanika.
Kao vid borbe protiv inflacije, Vlada Kosova je u junu ove godine odredila maksimalnu komercijalnu maržu profita od nafte, određujući i maksimalnu dozvoljenu cenu za profit nafte. Ovaj način državne intervencije u slobodnu tržišnu ekonomiju analiziran je u još jednom kratkom radu, gde je koncept maksimalne cene kao vida kontrole cena, postojeći pravni okvir na Kosovu i efekti koje je ova odluka proizvela u privredi države.
U ovom periodu transparentnost ministarstava je merena i po tome koliko objavljuju potrebne podatke za građane i privredu putem svojih zvaničnih sajtova.
Merenje je obavljeno u četrnaest (14) ministarstava pomoću devet (9) indikatora utvrđenih podzakonskim aktom za sajtove javnih ustanova, na osnovu Zakona o pristupu javnim dokumentima.
U vezi sa ovim pitanjem, preporučeno je da svako ministarstvo odredi odgovorno lice koje će ažurirati i uz napomene održavati zvaničnu internet stranicu resornog ministarstva, u saradnji sa Agencijom za informaciono društvo (AID), u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).